Provera nalaza sa učesnicima

Razgovori su obavljeni, transkripti sređeni, teme izvedene. Onda se javi pitanje koje niko ne postavi naglas: da li bi se sagovornik uopšte prepoznao u onome što si iz njegovih reči izveo.

Postupak koji na to odgovara je jednostavan — tumačenje se vraća onima od kojih je građa došla, pa se vidi šta kažu. To je jedan od postupaka kojima se kvalitativan nalaz brani, ne i jedini; ostali su u tekstu o validnosti kvalitativnog istraživanja.

Šta se tačno vraća

Ovo je prvo mesto na kom se greši, jer se vrati pogrešna stvar.

Transkript — retko ima smisla. Sagovornik dobije deset strana svog govora i vrati ih doterane, jer mu se ne dopada kako zvuči. Time gubiš građu, a ne dobijaš ništa. Kako se transkript inače priprema: transkripcija intervjua.

Sažetak sopstvenog razgovora — ima smisla kad želiš da proveriš da li si dobro razumeo šta ti je konkretan čovek rekao. Jedna do dve strane, pisane tvojim rečima, sa pitanjem: je li ovo verno.

Teme sa opisom — ovo je ono što se obično misli pod proverom nalaza. Sagovornik dobije kratak prikaz tema izvedenih iz cele građe i procenjuje da li se u tome prepoznaje.

Ceo tekst poglavlja sa nalazima — skoro nikad. Predugačko je, pisano akademskim jezikom i sa citatima drugih ljudi, pa odgovor koji se dobije govori više o tekstu nego o nalazu.

U diplomskom radu se najčešće koristi druga ili treća varijanta, i to je sasvim dovoljno.

Razlika između druge i treće nije samo u obimu. Sažetak razgovora proverava razumevanje — da li si tačno uhvatio šta ti je jedan čovek rekao, i on o tome ima potpun uvid. Prikaz tema proverava tumačenje — da li obrazac izveden iz cele građe nekome iz te sredine zvuči prepoznatljivo, a tu sagovornik vidi samo svoj deo. Prva provera može nešto da ispravi, druga uglavnom može samo da doda.

Kada ima smisla, a kada nema

Nema smisla uvek, i to treba reći.

Ima smisla kad je nalaz tumačenje onoga što su ljudi mislili, osećali ili nameravali — dakle kad greška u razumevanju direktno ruši temu. Ima smisla i kad su sagovornici mali broj ljudi koji se međusobno ne poznaju, pa se prikaz može poslati bez rizika da neko prepozna nekog drugog.

Nema smisla kad je nalaz o obrascu koji pojedinac ne može da vidi. Ako tema kaže da se povratna informacija javlja samo kao formalnost kroz celu građu, jedan sagovornik nema uvid u celinu i njegovo neslaganje ne znači da tema ne stoji.

Nema smisla ni kad postupak stvara rizik za učesnike — recimo kad prikaz sadrži nešto što bi u maloj sredini moglo da ih izloži. Tada se ne radi, a razlog se napiše. Šta se sve gleda pre nego što se bilo šta vrati ljudima: etička pitanja u studentskom istraživanju.

Kako izgleda jedan krug

Postupak je kratak, ali se ne improvizuje.

Najavi ga unapred. Ako znaš da ćeš vraćati nalaze, reci to u trenutku kada tražiš pristanak, zajedno sa okvirnim rokom. Poruka posle pola godine, bez najave, često ostane bez odgovora.

Pošalji malo. Jedna do dve strane. Teme sa jednom rečenicom opisa i, gde je moguće, bez citata drugih učesnika.

Piši običnim jezikom. Ne šalje se akademski tekst. Tema „povratna informacija postoji samo kao formalnost” postaje rečenica koju čovek iz te sredine razume bez rečnika.

Postavi konkretno pitanje. Ne „šta mislite o ovome” nego „prepoznajete li ovo iz svog iskustva, i ima li nečega što ovde nedostaje”. Prvo pitanje daje kurtoazni odgovor, drugo daje podatak.

Zabeleži šta je stiglo i kada. Ko je odgovorio, ko nije, i šta je konkretno rekao. Bez toga se ceo postupak kasnije ne može opisati.

Ostavi rok i ne insistiraj. Neodgovaranje je legitiman ishod i piše se kao takav.

Ceo krug traje najviše dve nedelje i radi se jednom. Drugi krug, u kom se prerađeni prikaz ponovo šalje, u diplomskom radu nema šta da donese — a ume da odloži pisanje za mesec dana.

Šta kad se učesnik ne slaže

Ovde postupak postaje koristan, a ne ranije.

Neslaganje nije nalog da se tema briše. Ako se tema vidi u građi, ona ostaje. Ono što se menja jeste tekst: neslaganje se u nalazima pominje kao deo slike.

Korisno je razlikovati tri vrste neslaganja.

Treći red je najosetljiviji i najčešći. Odgovor nije da se nalaz ublaži, nego da se proveri da li je prikaz prepoznatljiv — i, ako jeste, da se detalj ukloni. Nalaz ostaje, čovek se ne izlaže.

Ono što nikako ne prolazi jeste tiho menjanje tema dok se svi ne slože. Tada više ne pišeš nalaz nego zapisnik sa sastanka.

Jedan slučaj traži izuzetak: kad se neslaganje ponovi kod više učesnika i kad svi pokazuju na isto mesto. To više nije pojedinačna primedba nego znak da si u kodiranju nešto propustio, pa se vraćaš na građu. Kako se taj povratak izvodi i šta se pri tom menja: tematska analiza.

Kako se opisuje u radu i šta se sme tvrditi

Ide u metodologiju, u opis analize, u tri do četiri rečenice: šta je poslato, kome, koliko ih je odgovorilo, šta je iz odgovora proizašlo.

Primer koji radi: „Prikaz tema sa kratkim opisom poslat je svim sagovornicima elektronskom poštom. Odgovorilo je sedmoro od jedanaest. Šestoro je navelo da se u opisu prepoznaje; jedan sagovornik je istakao da obrazac ne važi za njegov sektor, što je u nalazima prikazano uz odgovarajuću temu. Nijedna tema nije uklonjena na osnovu odgovora.”

Poslednja rečenica je važnija nego što izgleda, jer unapred odgovara na pitanje koje se na odbrani postavlja: da li su ti ljudi pisali nalaze umesto tebe.

Dve stvari se iz ovog postupka ne smeju tvrditi. Prva — da je nalaz time potvrđen. Slaganje sagovornika je jedan argument, ne dokaz; ljudi se slažu i iz učtivosti. Druga — da je istraživanje time postalo objektivno. Tumačenje je i dalje tvoje, a ovaj postupak samo pokazuje da nije nastalo mimo onih o kojima govori. Obe ograde se pišu u metodologiji, uz opis postupka, a ne u zaključku.

Najčešće greške

• Poslat ceo transkript, pa se vrati doteran i građa se pokvari
• Poslato poglavlje iz rada, sa terminologijom koju sagovornik ne koristi
• Pitanje postavljeno tako da traži odobrenje, a ne proveru
• Tema obrisana zato što se jedan učesnik nije složio
• Citat drugog učesnika u prikazu, pa se u maloj sredini prepozna ko je šta rekao
• Postupak sproveden, ali nigde opisan, pa u metodologiji ne postoji
• Neslaganje prećutano, iako je najkorisniji deo onoga što je stiglo
• Tvrdnja da je nalaz potvrđen zato što su se sagovornici složili