Produženje roka za predaju rada
Kada se traži produženje roka za rad, kome se zahtev upućuje, kako se piše obrazloženje i zašto se sve rešava pre nego što rok istekne, a ne posle.
Kad se vidi da rad neće biti gotov na vreme, prvi poriv je da se ćuti i radi brže. To je najskuplja odluka u celom postupku, jer se svaki rok lakše pomera dok još traje nego pošto je prošao.
Druga greška je pretpostavka da postoji jedan rok i jedan način da se produži. Ne postoji. Pravila su stvar svakog fakulteta ponaosob, i pre nego što bilo šta tražiš, moraš da znaš koji te tačno rok pritiska.
Tri različite stvari koje se zovu „rok”
Studenti ih mešaju, a postupci su im potpuno različiti.
| Rok | Sa kim se rešava | Priroda |
|---|---|---|
| Dogovoreni rok da rad pošalješ mentoru | sa mentorom, u četiri oka | dogovor, nije formalan |
| Rok vezan za odobrenu temu | preko službe, po pravilniku | formalan postupak |
| Rok za završetak studija | preko službe, po pravilniku | formalan postupak, najozbiljniji |
Prvi se rešava jednom porukom i po pravilu nije drama. Druga dva su formalna i traže zahtev, a šta zahtev sadrži i kome ide, piše u pravilniku tvog fakulteta.
Ako ne znaš koji od tri je tvoj slučaj, to je prvo pitanje za studentsku službu — i postavlja se pre nego što se bilo šta piše.
Gde se saznaje pravilo
Uvek na ista četiri mesta, i uvek ovim redom:
- Pravilnik o studijama ili o završnom radu tvog fakulteta. Tu stoji ono što je propisano, i to je merodavno.
- Studentska služba. Oni vode dokumentaciju i znaju kako se zahtev praktično podnosi.
- Mentor. Za sve što se tiče sadržaja rada i za njegovu saglasnost.
- Prodekan za nastavu. Tek ako prethodna tri ne daju odgovor ili ako je slučaj neuobičajen.
Ono što se ne uzima kao izvor: iskustvo kolege sa drugog fakulteta, priča iz studentske grupe i sećanje nekoga ko je diplomirao pre nekoliko godina. Pravila se menjaju i razlikuju, a pogrešna pretpostavka ovde košta ceo rok.
Kada se traži
Čim postane izvesno da rad neće biti gotov — ne kad se rok primakne na nedelju dana i nikako kad je prošao.
Razlog nije pristojnost nego postupak. Formalni zahtev prolazi kroz nekoliko ruku i to traje. Koliko traje kod tebe, zna se u službi; ono što je sigurno je da ne traje nula dana.
Ranije javljanje ima i drugu prednost. Zahtev podnet unapred, uz plan šta se do kada završava, čita se drugačije od zahteva podnetog u poslednjem trenutku bez plana. Prvi opisuje studenta koji radi i zna gde je zapeo; drugi opisuje studenta koji se setio roka.
Šta se obično prilaže
Tačan sastav zahteva određuje tvoj fakultet i to se proverava u službi. Ono što se u praksi gotovo uvek traži svodi se na tri stvari:
Obrazloženje — zašto rad nije završen i šta predlažeš.
Saglasnost mentora, u nekom obliku. Mentor koji za zahtev sazna iz službe je mentor koji nema razloga da ga podrži, pa se sa njim razgovara pre podnošenja.
Dokaz o okolnosti, ako se pozivaš na nešto što se može dokazati — zdravstveni razlog, obaveze na poslu, nešto što je ometalo prikupljanje podataka. Ako dokaza nema, ne izmišlja se; obrazloženje se piše bez njega. Razlog koji se ne može potkrepiti ne mora da bude slabiji — bitno je da je opisan tačno i bez preuveličavanja, jer se preuveličan razlog lako raspadne u prvom razgovoru.
Da li postoji propisan obrazac, u kom obliku se predaje i ko ga prima — pitanja su za službu, i odgovor na njih ne pretpostavljaj po tuđem iskustvu.
Kako se piše obrazloženje
Ovo je deo na koji zaista možeš da utičeš. Obrazloženje koje prolazi je kratko, konkretno i okrenuto napred.
Četiri elementa, tim redom:
- Šta je urađeno. Nabroj konkretno — tema odobrena, teorijski deo napisan, instrument napravljen, prikupljeno toliko odgovora.
- Šta je preostalo. Isto tako konkretno.
- Zašto je kasnilo. Jedna do dve rečenice, bez opširnog objašnjavanja i bez prebacivanja krivice.
- Šta predlažeš. Koji novi rok tražiš i kojim redom ćeš do njega stići.
Slabo: Molim za produženje roka jer nisam bio u mogućnosti da završim rad zbog mnogobrojnih obaveza.
Jako: Tema je odobrena, teorijski deo rada je napisan u celini, a instrument istraživanja je izrađen i usaglašen sa mentorom. Prikupljanje podataka je počelo sa zakašnjenjem jer je saglasnost ustanove u kojoj se istraživanje sprovodi dobijena kasnije nego što je planirano. Do sada je prikupljen deo odgovora, a prikupljanje je u toku. Molim za produženje roka kako bih završio prikupljanje, obradu podataka i pisanje empirijskog dela, u dogovoru sa mentorom.
Druga verzija radi jednu stvar koju prva ne radi: pokazuje da rad postoji. Zahtev za produženje se najlakše odobrava onome ko ima šta da pokaže. Kako se rad deli po fazama da bi se to stanje uopšte moglo opisati: plan izrade diplomskog rada.
Razgovor sa mentorom ide prvi
Mentor je jedina osoba koja tvoj zahtev može da podrži sadržajem, i po pravilu se u nekom obliku i pita.
Poruka se piše kratko, sa istim sadržajem kao obrazloženje — šta je gotovo, šta nije, zašto i šta predlažeš. Ono što ne pomaže je opšte javljanje bez podataka i najava da će „uskoro sve biti gotovo”. Kako se komunikacija sa mentorom vodi tako da se odgovor zaista dobije: rad sa mentorom na diplomskom.
Ako se mentor ne javlja, to ne odlaže tvoj zahtev — službi se javljaš svejedno, uz napomenu da si mentora kontaktirao i kada. Zbog toga vredi da sva komunikacija ide pisano: poruka sa datumom je jedini trag da si pokušao na vreme.
Šta ako je rok već prošao
Situacija je teža, ali nije bezizlazna, i rešava se tako što se odmah ode u službu. Ne mejlom, ne za nedelju dana.
Tri stvari se tada pitaju: šta se konkretno desilo sa tvojim statusom, koje mogućnosti postoje i šta od dokumentacije treba da pripremiš. Odgovori zavise od pravilnika, od toga koji je rok u pitanju i od toga koliko je vremena prošlo — i zato ih nema smisla pogađati unapred.
Ono što se ne radi: čekanje da se stvar reši sama, javljanje tek u sledećem semestru i prepisivanje tuđeg postupka sa foruma. Koji koraci uopšte čine put od predaje do kraja studija: koliko traje ceo postupak do diplome.
Šta pitati u studentskoj službi
- Koji rok se u mom slučaju tačno primenjuje?
- Postoji li postupak za njegovo produženje i gde je opisan?
- Šta zahtev treba da sadrži i u kom obliku se predaje?
- Da li se traži saglasnost mentora i u kom obliku?
- Ko o zahtevu odlučuje i kako ću biti obavešten?
- Šta se dešava sa odobrenom temom ako se rok pomeri?
- Šta mi je opcija ako zahtev ne bude odobren?
Poslednje pitanje se najčešće preskoči, a najkorisnije je: odgovor na njega ti daje rezervni plan pre nego što ti zatreba. Ako se pokaže da se tema mora ponovo prijaviti, i taj postupak ima svoja pravila: kako se prijavljuje tema.