Kako se povezuje teorijski i istraživački deo

Najčešća zamerka koju mentori pišu na diplomske radove ne tiče se ni teorije ni istraživanja pojedinačno — nego toga što između njih nema veze. Teorijski deo prepričava literaturu o jednoj temi, empirijski meri nešto srodno ali ne isto, a diskusija se vraća na autore koji se u teoriji nisu ni pojavili.

Postoji jednostavna provera. Ukloni teorijski deo i pročitaj ostatak rada. Ako se istraživanje i dalje potpuno razume, teorija nije radila svoj posao — bila je uvod, ne uporište. Kad je veza dobra, bez teorijskog dela se ne zna odakle hipoteze, zašto se pojam meri baš tako i sa čime se nalaz poredi.

Veza se gradi na tri mesta, i sva tri su mehanička, ne stvar nadahnuća:

1. Pojmovi — sve što meriš mora biti definisano ranije, i to tom definicijom koju si izričito izabrao.
2. Hipoteze — svaka mora imati rečenicu u teorijskom delu iz koje sledi.
3. Diskusija — svaki nalaz se poredi sa nalazima koji su već prikazani u pregledu literature.

Ako se ta tri mesta poklope, rad deluje kao jedna celina i na odbrani se brani sam. Ako se ne poklope, komisija to vidi bez traženja, jer je to prvo što proverava kad uporedi sadržaj sa spiskom hipoteza.

Tabela poklapanja

Najbrži alat za ovu proveru je tabela od četiri kolone koju praviš pre nego što počneš da pišeš empirijski deo. Primer se odnosi na zamišljeno istraživanje o zadovoljstvu poslom u malim preduzećima; imena, brojevi i stavke su ilustracija.

Četvrti red pokazuje grešku koja se najlakše previdi: varijabla koja se meri i ulazi u hipotezu, a u teorijskom delu se nigde ne obrađuje. Ili se u teoriju dodaje odeljak o obrazovanju kao činiocu, ili se hipoteza H3 briše. Trećeg rešenja nema.

Greška ide i u drugom smeru: pojam koji je u teoriji dobio pet strana, a u istraživanju se ne pojavljuje. To je materijal koji si skupio pa mu se teško odričeš — ali on rad razvlači i navodi komisiju na pitanje zašto ga nisi merio. Kako se poglavlje sa pregledom literature drži uz tvoja istraživačka pitanja: kako se piše pregled literature.

Odakle dolaze hipoteze

Hipoteza nije pretpostavka koja ti zvuči razumno. Ona je tvrdnja koja sledi iz nečega što si pročitao, i to nešto mora biti napisano u teorijskom delu, sa navodom.

Obrazac koji se koristi u pisanju ima tri koraka:

U dosadašnjim istraživanjima utvrđena je pozitivna veza između učestalosti nematerijalnih podsticaja i zadovoljstva poslom (Petrović, 2019). Ta istraživanja su, međutim, rađena u velikim preduzećima, gde se podsticaji uglavnom dodeljuju kroz formalne programe. U malim preduzećima, u kojima je kontakt sa rukovodiocem neposredan, može se očekivati da veza bude izraženija. Na osnovu toga postavljena je hipoteza:

H1: Zaposleni koji češće prijavljuju nematerijalne podsticaje iskazuju više zadovoljstvo poslom.

Tri koraka: šta se zna (sa izvorom), šta u tome nedostaje, šta se zato pretpostavlja. Hipoteza koja je uvedena bez prva dva koraka na odbrani nema odbranu — na pitanje „odakle vam ovo” ostaje samo „pretpostavili smo”.

Mesto u radu na kom hipoteze stoje razlikuje se po uputstvima: negde na kraju teorijskog dela, negde na početku metodologije, negde u uvodu. Proveri uputstvo fakulteta. Bez obzira na mesto, obrazloženje ostaje u teorijskom delu — hipoteza sme da se ponovi, ali njeno uporište se ne seli.

Kako se hipoteza formuliše da uopšte bude proverljiva: hipoteze u diplomskom radu.

Prelaz od pojma do merenja

Ovo je mesto na kom se veza najčešće prekine tiho. Teorija govori o „zadovoljstvu poslom”, upitnik meri „da li biste preporučili svoje preduzeće prijatelju”, i niko nigde ne kaže da je to isto.

Rečenica koja to zatvara zove se operacionalizacija i mora biti izričita:

Zadovoljstvo poslom je u ovom istraživanju operacionalizovano kao prosečan skor na skali od dvanaest stavki koje pokrivaju odnos prema sadržaju posla, uslovima rada i rukovodiocu, u skladu sa određenjem pojma datim u odeljku 2.1.

Poslednji deo rečenice — „u skladu sa određenjem datim u odeljku 2.1” — je veza. Bez njega je merenje samo po sebi, ma koliko dobro bilo. Kako se pojmovi prevode u merljive stavke: operacionalizacija pojmova.

Ako si instrument preuzeo iz nekog rada, to je najjača moguća veza i mora se navesti: odakle instrument dolazi, da li je prilagođen i kako. Ako si ga sastavio sam, teorija mora da objasni odakle stavke — svaka grupa stavki treba da odgovara nekom aspektu pojma iz definicije.

Diskusija: povratak na iste autore

Poslednja karika je diskusija, i ona zatvara krug. Pravilo je kratko: u diskusiji se ne pojavljuju novi autori. Poredi se sa onima koji su već prikazani u pregledu literature.

Slabo: Dobijeni rezultat pokazuje da su zaposleni sa kraćim stažom nezadovoljniji, što se može objasniti time što još nisu stekli poverenje u rukovodstvo.

Objašnjenje ni iz čega. Nema izvora, nema veze sa teorijom, i podaci ga ne nose.

Jako: Nalaz o nižem zadovoljstvu kod zaposlenih sa kraćim stažom u skladu je sa rezultatom koji navodi Petrović (2019), iako je tamo razlika bila manje izražena. Razlika u veličini efekta može se vezati za veličinu preduzeća: u malim kolektivima, na koje se ovo istraživanje odnosi, novozaposleni se brže suočavaju sa širokim opsegom zadataka, što je mehanizam koji Jovanović (2021) pominje u vezi sa jasnoćom očekivanja.

Oba autora su već u teorijskom delu, oba imaju svoju ulogu, i nalaz je smešten u postojeću sliku.

Dobra provera pred predaju: izdvoji sva prezimena iz diskusije i uporedi ih sa prezimenima iz pregleda literature. Svako ime iz diskusije mora se naći i gore. Ako se ne nalazi, ili ga dodaješ u pregled literature, ili ga iz diskusije izbacuješ.

Šta kad nalaz ne odgovara teoriji

Ovo nije prekid veze, nego njena najzanimljivija tačka. Nepotvrđena hipoteza se ne briše i teorija se ne prepravlja unazad. Veza se održava tako što se razlika izričito imenuje i objasni koliko podaci dozvoljavaju.

Suprotno očekivanju izvedenom iz nalaza koje navodi Marković (2020), razlika u zadovoljstvu poslom prema nivou obrazovanja nije se pokazala statistički značajnom. Jedno moguće objašnjenje leži u strukturi uzorka: u posmatranim preduzećima raspodela poslova je manje vezana za formalne kvalifikacije nego u sektoru na kom je navedeno istraživanje rađeno.

Kako se o takvom nalazu piše da ne oslabi rad: neočekivani rezultati.

Sitni znaci da veza radi

Kad je rad dobro povezan, to se vidi po nekoliko tragova koje komisija čita brzo:

• Isti termin kroz ceo rad. Ako je u teoriji „zadovoljstvo poslom”, u upitniku ne piše „zadovoljstvo radnim mestom”, a u rezultatima „zadovoljstvo zaposlenih”.
• Upućivanje na odeljke. Rečenice tipa „u skladu sa definicijom iz odeljka 2.1” ili „kao što je prikazano u tabeli 3” povezuju delove rada izričito.
• Redosled hipoteza je svuda isti. H1, H2, H3 idu istim redom u teoriji, metodologiji, rezultatima i zaključku.
• Sadržaj rada se čita kao rečenica. Naslovi poglavlja, pročitani zaredom, pokazuju kretanje od pojma do nalaza.

Kako se poglavlja slažu da bi taj redosled uopšte postojao: struktura diplomskog rada.

Najčešće greške

• Varijabla koja se meri, a nije definisana u teorijskom delu
• Poglavlje teorije koje se u istraživanju nigde ne koristi
• Hipoteza bez uporišta — uvedena bez ijednog navoda koji je priprema
• Instrument bez porekla — skala se pojavljuje u metodologiji bez objašnjenja odakle dolazi
• Novi autori u diskusiji kojih u pregledu literature nema
• Promena termina između poglavlja
• Teorija pisana pre nego što je istraživanje osmišljeno, pa se ne poklapa sa onim što je na kraju mereno
• Zaključak koji sabira teoriju, umesto da sabira nalaze

Provera pre slanja mentoru

1. Napravi tabelu poklapanja i popuni je. Ima li ijedan prazan red?
2. Za svaku hipotezu nađi pasus u teorijskom delu iz kog sledi. Postoji li za svaku?
3. Da li je za svaki merni pojam napisana rečenica o operacionalizaciji, sa upućivanjem na definiciju?
4. Ima li u diskusiji ijedno prezime koje se ne pojavljuje u pregledu literature?
5. Koristi li se isti termin u teoriji, upitniku, rezultatima i zaključku?
6. Je li redosled hipoteza isti u svim poglavljima?
7. Ako ukloniš teorijski deo, da li se gubi razumevanje istraživanja — ili ne?
8. Postoji li poglavlje teorije koje se nigde dalje ne pominje?

Kad se ova provera uradi pre pisanja empirijskog dela, a ne posle, ušteda je nekoliko nedelja prepravki.

Ako još nisi izabrao objašnjenje iz kog rad polazi, veza nema odakle da nastane: šta je teorijski okvir i kako se bira.