Naslov diplomskog rada
Kako se sastavlja naslov koji obećava tačno ono što rad radi: četiri dela, dvodelni oblik sa dvotačkom, dužina i šta se radi kada rad odluta od naslova.
Kratak odgovor
Naslov diplomskog rada treba da kaže šta je istraživano, na kome i u kom kontekstu, i to rečima koje se u radu zaista koriste. Najčešće ima od osam do petnaest reči i gradi se od pojave koja se ispituje, jedinice na kojoj se ispituje i konteksta ili perioda; kod empirijskih radova se često dodaje i naznaka pristupa, obično posle dvotačke. Uvodne fraze tipa „Analiza problema" i „Osvrt na" ne nose značenje i izbacuju se. Naslov se formuliše pri prijavi teme i mora se poklapati sa naslovom na koricama, jer se ono što je odobreno i ono što se predaje porede.
Naslov je jedina rečenica tvog rada koju će pročitati svi — članovi komisije pre nego što otvore rad, kolege u spisku odbranjenih radova, i ti sam svaki put kad otvoriš dokument. Ima jedan posao: da kaže šta je u radu, tako da čitalac odmah zna da li mu treba.
To zvuči lako dok ne sedneš da ga napišeš. Onda se ispostavi da postoji dvadeset načina da se ista stvar kaže, i da se polovina njih čita kao naslov nekog drugog rada.
Šta naslov mora da nosi
Jedan test rešava većinu nedoumica. Pokrij rad rukom, pročitaj samo naslov i pitaj: da li iz njega znam šta je istraživano i na kome?
Ako je odgovor ne, naslov je preširok. „Motivacija zaposlenih” je oblast, ne rad — pod tim naslovom može stajati bilo šta, od teorijskog pregleda do istraživanja u jednoj firmi.
Drugi test ide u suprotnom smeru: da li rad radi sve ono što naslov obećava? Ako naslov pominje tri pojave, a rad ozbiljno obrađuje jednu, obećanje nije ispunjeno i to se na odbrani primeti.
Između ta dva testa stoji dobar naslov. Dovoljno uzak da se zna o čemu je, dovoljno pošten da ne obećava više nego što unutra piše.
Četiri dela od kojih se sastavlja
Skoro svaki upotrebljiv naslov sastoji se od nekih od ova četiri elementa.
Pojava koja se istražuje. Ono glavno — zadovoljstvo poslom, motivacija za učenje, primena određenog postupka. Ovaj deo ima svaki naslov.
Jedinica na kojoj se istražuje. Na kome ili na čemu: zaposleni u javnom sektoru, učenici srednjih stručnih škola, mala preduzeća.
Kontekst ili period. Gde i kada, ako je bitno za rad: u Republici Srbiji, u periodu od 2019. do 2023, na primeru jedne ustanove.
Naznaka pristupa. Kod empirijskih radova često se dodaje podatak o tome šta je rađeno — studija slučaja, komparativna analiza, istraživanje stavova.
Praktičan način da se naslov sastavi je da ta četiri dela prvo napišeš jedan ispod drugog, običnim rečima, pa ih tek onda spojiš u rečenicu. Redosled spajanja je skoro uvek isti: pojava, pa jedinica, pa kontekst.
Nisu sva četiri obavezna. Teorijski rad često ima samo prva dva. Empirijski rad bez druge stavke skoro uvek zvuči preširoko.
Odakle ovi delovi dolaze nije misterija: iz istog posla kojim si sužavao temu. Ako si prošao kroz ose sužavanja, naslov je već napola napisan — kako taj postupak izgleda, u tekstu sužavanje teme.
Dvodelni naslov sa dvotačkom
Kada sve ne stane u jednu celinu, koristi se oblik sa dvotačkom. Pravilo koje ga čini upotrebljivim: pre dvotačke ide pojava, posle nje ograničenje ili pristup.
Zadovoljstvo poslom u javnom sektoru: istraživanje na uzorku zaposlenih u tri opštinske uprave
Digitalni alati u nastavi matematike: studija slučaja jedne srednje škole
Ono što se ne radi: dvotačka kao ukras, gde su obe strane isto, samo drugim rečima. „Motivacija zaposlenih: kako motivisati zaposlene” ne nosi ništa novo posle dvotačke.
Ni efektne uvodne fraze ne pripadaju ovom mestu. Naslov nije naslov teksta u novinama i ne dobija ništa od pitanja ili slogana pre dvotačke. Pravila o obliku naslova razlikuju se po fakultetima, pa pre nego što se odlučiš pogledaj uputstvo i nekoliko odbranjenih radova sa svoje katedre.
Dužina i reči koje ništa ne nose
Uobičajen raspon je otprilike osam do petnaest reči. Kraće obično znači preširoko; duže se teško čita i ne staje u jedan red na koricama.
Reči koje se izbacuju bez gubitka:
| Izbaci | Zašto |
|---|---|
| Analiza, Osvrt na, Razmatranje | Svaki rad nešto analizira |
| Neki aspekti, Određeni elementi | Ne kažu koji |
| Savremeni, aktuelni | Rad je po pravilu o sadašnjosti |
| Uloga i značaj | Dve reči za jednu stvar, a često ni jedna nije istraživana |
| Problemi i perspektive | Obećava dva rada, a piše se jedan |
Test je jednostavan: precrtaj reč i pročitaj naslov ponovo. Ako se ništa nije izgubilo, reč nije ni bila tu. Isti test radi i na celim sintagmama — „u savremenim uslovima poslovanja” gotovo uvek pada.
Sa druge strane, reči koje moraju ostati su one koje neko traži pretragom. Naslov je ono po čemu se rad pronalazi u bibliotečkom katalogu i u elektronskim zbirkama, pa u njemu stoje uobičajeni nazivi pojava, a ne tvoje sopstvene skovanice.
Slabo naspram jako
Slabo: Analiza nekih aspekata motivacije zaposlenih Jako: Uticaj sistema nagrađivanja na motivaciju zaposlenih u maloprodaji
Slabo: Društvene mreže i mladi Jako: Korišćenje društvenih mreža i navike učenja kod učenika završnih razreda srednje škole
Slabo: Problemi i perspektive razvoja turizma Jako: Činioci izbora destinacije kod domaćih turista: istraživanje na primeru zapadne Srbije
U svakom paru se vidi ista promena. Slaba verzija imenuje oblast; jaka imenuje odnos ili pojavu i kaže na kome je ispitivana.
Obrati pažnju i na glagolske imenice u jakim verzijama — „uticaj”, „korišćenje”, „činioci izbora”. One nagoveštavaju šta se poredi ili meri, pa naslov unapred kaže kakav je rad, a ne samo o čemu je.
Ako si u naslov stavio „uticaj”, proveri da li tvoj nacrt tu reč uopšte nosi. Kod istraživanja u jednom trenutku, bez poređenja grupa i bez kontrole, poštenije je napisati „povezanost” ili „odnos”. Šta rad sme da tvrdi počinje od naslova, a ne od zaključka.
Naslov, prijava i korice
Naslov se prvi put formuliše pri prijavi teme i tu postaje obavezujući. Ono što je odobreno i ono što piše na koricama porede se, i razlika ume da napravi zastoj u poslednjoj nedelji. Kako prijava izgleda i šta se u njoj traži, u tekstu prijava teme.
Rad ipak odluta od naslova češće nego što se očekuje — istraživanje se suzi, jedna pojava ispadne, uzorak se promeni. Kad se to desi, postoje dva puta i oba se dogovaraju sa mentorom: da se naslov uskladi kroz predviđen postupak, ili da se rad vrati onome što naslov obećava.
Ono što se ne radi je tiha izmena naslova na koricama. Postupak za promenu postoji, razlikuje se po fakultetima i po pravilu traži nekoliko nedelja, pa se pokreće čim se vidi da je potreban, a ne pred predaju.
Ako do izmene ipak dođe, proveri i sve što je iz naslova izvedeno: sažetak, ključne reči i formulaciju cilja. Naslov i cilj se čitaju zajedno i nesklad između njih je prvo što se primeti.
Poslednja provera pred predaju je da se naslov poklapa na četiri mesta: na koricama, na naslovnoj strani, u prijavi i u prevodu uz sažetak. Kako se taj prevod pravi, u tekstu sažetak i abstract. Predmet i cilj rada moraju odgovarati onome što naslov najavljuje, a kako se oni formulišu, opisuje predmet i cilj istraživanja.
Najčešće greške
- Naslov koji imenuje oblast, a ne ono što je istraživano
- Obećano više nego što rad radi — tri pojave u naslovu, jedna u radu
- Reč „uticaj” u nacrtu koji uticaj ne može da pokaže
- Prazne uvodne fraze koje se mogu precrtati bez gubitka
- Dvotačka koja ponavlja isto drugim rečima
- Sopstvene skovanice umesto uobičajenih naziva pojava
- Naslov na koricama drugačiji od naslova u prijavi teme
- Izmena naslova ostavljena za poslednju nedelju