Sažetak i abstract: kako se pišu

Sažetak je ceo rad u jednom pasusu. Nije uvod, nije najava i nije reklama za rad koji sledi — to je samostalan tekst koji nekome ko rad neće pročitati kaže šta je istraživano, kako, šta je nađeno i šta to znači.

Test koji sve rešava: ako se sažetak izvadi iz rada i pročita sam, da li se iz njega zna šta je urađeno i sa kojim ishodom? Ako se iz njega vidi samo tema, napisao si najavu.

Greška koja skoro uvek stoji iza toga je redosled pisanja. Sažetak se piše poslednji, kad rezultati i zaključak već stoje. Sažetak napisan u startu opisuje rad koji si nameravao da napišeš, a ne onaj koji si napisao — i onda ga na odbrani komisija uporedi sa rezultatima.

Šta sažetak mora da sadrži

Četiri do pet elemenata, svaki u jednoj do dve rečenice. Redosled je ustaljen i ne menja se.

Najveći deo prostora ide rezultatima. To je deo koji čitalac traži, i deo koji studenti najčešće svedu na jednu neodređenu rečenicu jer im je ponestalo mesta pošto su tri rečenice potrošili na to koliko je tema značajna.

Pravilo koje čisti pola problema: u sažetku nema ničega čega nema u radu. Bez novih podataka, bez izvora, bez citata, bez skraćenica koje se prvi put uvode, bez pozivanja na tabele.

Dužina i položaj

Uobičajen raspon je između 150 i 300 reči, ali se granica razlikuje po fakultetima — neke katedre traže do pola strane, druge zadaju tačan broj reči. Proveri uputstvo fakulteta i smernice mentora.

Sažetak stoji na početku rada, posle naslovne strane, u jednom pasusu. Iza njega idu ključne reči. Zatim ista stvar na engleskom: Abstract i Keywords. Redosled i raspored po stranama takođe propisuje fakultet — negde su srpska i engleska verzija na istoj strani, negde na odvojenim.

Gde tačno sažetak stoji u odnosu na ostale delove rada: struktura diplomskog rada.

Slabo naspram jako

Slabo: U ovom radu se govori o zadovoljstvu poslom zaposlenih, koje predstavlja jednu od najvažnijih tema savremenog menadžmenta ljudskih resursa. Rad se sastoji iz teorijskog i praktičnog dela. U teorijskom delu obrađeni su pojam i značaj zadovoljstva poslom, dok je u praktičnom delu sprovedeno istraživanje. Na osnovu dobijenih rezultata izvedeni su odgovarajući zaključci i date preporuke.

Sto reči, nula podataka. „Odgovarajući zaključci” ne kažu ništa; opis sadržaja poglavlja nije sažetak nego sadržaj.

Jako: Rad ispituje odnos između učestalosti nematerijalnih podsticaja i zadovoljstva poslom kod zaposlenih u malim preduzećima uslužnog sektora, oblasti u kojoj su dosadašnja istraživanja rađena pretežno na velikim organizacijama. Podaci su prikupljeni upitnikom na prigodnom uzorku od 87 zaposlenih iz tri preduzeća, a zadovoljstvo je mereno skalom od jedanaest stavki kroz četiri dimenzije. Najviše ocenjena dimenzija je sadržaj posla, a najniže mogućnost napredovanja. Zaposleni koji prijavljuju češće nematerijalne podsticaje iskazali su više zadovoljstvo poslom, dok razlika po dužini radnog staža nije potvrđena. Nalazi upućuju na to da u malim organizacijama neformalni oblici priznanja prate zadovoljstvo poslom slično kao formalni sistemi u velikim preduzećima. Uzorak je prigodan i obuhvata jedan sektor, pa se nalaz ne uopštava na sva mala preduzeća.

Isti obim, potpuno drugačija gustina. Svaka rečenica nosi podatak koji se u radu može proveriti.

Još jedan par, kraće

Slabo: Istraživanje je pokazalo da postoji značajna veza između posmatranih varijabli, čime su ciljevi rada ostvareni.

Koje varijable, u kom smeru, na kom uzorku?

Jako: Utvrđena je pozitivna veza između učestalosti povratne informacije od rukovodioca i ocene zadovoljstva odnosom sa rukovodiocem, dok veza sa zadovoljstvom uslovima rada nije potvrđena.

Glagolsko vreme i lice

Sažetak se piše bezlično i pretežno u prošlom vremenu, jer opisuje ono što je urađeno.

Slabo: U ovom radu ću pokušati da dokažem da nematerijalni podsticaji utiču na zadovoljstvo poslom.

Buduće vreme, prvo lice i „dokazati” — tri greške odjednom. Ovakva rečenica najčešće znači da je sažetak prepisan iz prijave teme.

Jako: Ispitan je odnos između učestalosti nematerijalnih podsticaja i zadovoljstva poslom.

Izuzetak koji neki mentori dozvoljavaju je sadašnje vreme za opšti opis rada („Rad ispituje…”). Prakse se razlikuju, pa vredi pitati.

Ključne reči

Ključne reči služe da se rad pronađe u bazi ili repozitorijumu. Bira se obično pet do sedam, i tu važe tri pravila.

Ne ponavljaju naslov doslovno. Ako je sve iz naslova, pretraga ne dobija ništa novo.

Konkretne su. „Menadžment” i „istraživanje” se javljaju u desetinama hiljada radova i nikoga ne dovode do tvog.

Pokrivaju četiri stvari: predmet, populaciju, kontekst i metod.

Slabo: menadžment, zaposleni, istraživanje, rad, analiza

Jako: nematerijalni podsticaji, zadovoljstvo poslom, mala preduzeća, uslužni sektor, upitnik

Ključne reči se pišu malim slovom, razdvojene zarezom, i iste su u srpskoj i engleskoj verziji — samo prevedene.

Abstract na engleskom

Abstract je prevod sažetka, ne novi tekst. Mora da sadrži iste podatke i istu strukturu — ako se srpska i engleska verzija razlikuju po sadržaju, komisija to čita kao nepažnju.

Nekoliko stvari koje se najčešće izgube u prevodu:

Naziv institucije i sektora. Prevodi se opisno ako zvaničan prevod ne postoji, i to dosledno kroz ceo rad.

Stručni termini. Pre nego što prevedeš pojam, pogledaj kako se koristi u engleskoj literaturi koju si već čitao. „Zadovoljstvo poslom” je job satisfaction, ne satisfaction with work — a to znaš iz izvora koje si prikupljao.

Brojevi i mere. Ostaju isti. Decimalni zarez u engleskom tekstu postaje decimalna tačka.

Glagolsko vreme. Metod i rezultati idu u prošlom vremenu, opšti opis rada i zaključak najčešće u sadašnjem.

Ako engleski nije jak, bolje je pisati kratke i jasne rečenice nego duge konstrukcije koje pokušavaju da zvuče akademski. Prevod koji se čita kao doslovan prenos srpske rečenične strukture primeti se odmah.

Kako se sažetak piše u praksi

Postupak koji radi kad ti rad već stoji:

1. Uzmi cilj iz metodologije i skrati ga na jednu rečenicu.
2. Iz metodologije izvuci pristup, veličinu uzorka i instrument — jedna do dve rečenice.
3. Iz poglavlja sa rezultatima izaberi dva do četiri najvažnija nalaza. Ne sve — one koji odgovaraju na istraživačka pitanja.
4. Iz zaključka uzmi glavnu poruku, jednu rečenicu.
5. Dodaj jedno ograničenje ako ima mesta.
6. Prebroj reči i seci — prvo pridevi, pa uvodne fraze tipa „treba napomenuti da”, „može se reći da”.

Korak 3 je onaj koji odlučuje. Ako ti se nalazi ne daju svesti na nekoliko rečenica, to obično znači da poglavlje sa rezultatima nije organizovano po istraživačkim pitanjima: kako se opisuju rezultati istraživanja.

Sažetak, uvod i zaključak — tri različita teksta

Ova tri dela se najčešće preklapaju, a svaki ima svoj posao:

Ključna razlika: uvod ne sadrži rezultate, sažetak ih sadrži. Sažetak koji se završava sa „u radu će biti prikazani rezultati istraživanja” je zapravo uvod na pogrešnom mestu.

I obrnuto — zaključak nije prošireni sažetak. On tumači i povezuje, dok sažetak samo saopštava: zaključak diplomskog rada.

Ako ciljevi iz sažetka i odgovori iz zaključka ne stoje jedni uz druge, negde je nešto ostalo neispunjeno — provera te vrste opisana je uz ciljeve: predmet i cilj istraživanja.

Najčešće greške

• Sažetak napisan pre rada, pa opisuje nameru umesto ishoda
• Nema rezultata — samo najava da su rezultati prikazani
• Opis sadržaja poglavlja umesto sažetka istraživanja
• Buduće vreme i prvo lice
• Citati i izvori u sažetku
• Skraćenice bez objašnjenja
• Opšte ključne reči koje ne vode ni do čega
• Abstract koji se sadržinski razlikuje od sažetka
• Podaci u sažetku kojih nema u radu

Provera pre predaje

1. Vidi li se iz sažetka šta je nađeno, a ne samo šta je istraživano?
2. Ima li u njemu uzorak, instrument i bar dva konkretna nalaza?
3. Da li je svaki podatak iz sažetka proverljiv u radu?
4. Je li ceo tekst u prošlom vremenu i bezlično?
5. Staje li u broj reči koji traži fakultet?
6. Nose li ključne reči predmet, populaciju, kontekst i metod?
7. Kaže li abstract isto što i sažetak, rečenicu za rečenicu?