Kodna knjiga uz bazu podataka

Kodiranje je postupak: odgovore iz upitnika prevodiš u brojeve i unosiš ih u tabelu. Kako se to radi, po tipovima pitanja, pokriva kako se ankete kodiraju u tabelu.

Kodna knjiga je nešto drugo. To je dokument koji taj postupak beleži — spisak u kom za svaku kolonu tabele piše šta je tačno u njoj i kako se čita. Bez njega tabela brojeva posle mesec dana prestaje da znači išta, uključujući i tebi.

Šta se tačno gubi bez nje

Tabela sama po sebi nosi brojeve, ali ne nosi njihovo značenje. Nekoliko stvari koje iz nje nije moguće pročitati:

• Da li je u koloni sa polom 1 muško ili žensko.
• Da li je tvrdnja bila okrenuta, pa 5 znači slaganje sa suprotnim.
• Da li je prazno polje znak da ispitanik nije odgovorio ili da pitanje za njega nije važilo.
• Da li je kolona sa skorom zbir ili prosek stavki, i kojih.
• Koje su vrednosti bile moguće, pa da se vidi da je 7 na petostepenoj skali greška u unosu.

Sve to je u trenutku unosa očigledno. Za mesec dana nije, a obrada se u diplomskom radu skoro nikad ne završava u istoj nedelji u kojoj je unos gotov.

Praktična cena je uvek ista: vraćaš se na papirne upitnike i rekonstruišeš sopstvene odluke. To traje duže od pisanja kodne knjige, i po pravilu se dešava u nedelji u kojoj za to nemaš vremena.

Druga cena je manje očigledna i veća. Bez kodne knjige obrada se ne može ponoviti — ni od strane mentora, ni od tvoje strane, ako se posle nedelju dana ispostavi da je jedan korak pogrešan. Rezultat tada postoji, ali se ne zna tačno kako je dobijen, a to je upravo ono što se na odbrani proverava pitanjem „kako ste došli do ovog broja”.

Jedan red po varijabli

Kodna knjiga je tabela u kojoj svaki red opisuje jednu kolonu iz baze. Pet kolona pokriva sve što treba.

Kolona Pitanje je ona koja se najčešće izostavi, a najviše vredi: ona povezuje bazu sa instrumentom. Kad se na odbrani pita odakle broj, put je jasan — kolona, pitanje, upitnik.

Kolona Vrednosti mora da nabroji sve moguće vrednosti, ne samo one koje se u podacima pojavljuju. Kod skala se ispisuju obe krajnje oznake, doslovno onako kako su stajale u upitniku.

Redosled redova prati redosled kolona u bazi, ne redosled pitanja u upitniku. Deluje kao sitnica dok ne zatreba: kad u programu gledaš sedamnaestu kolonu, kodnu knjigu otvaraš na sedamnaestom redu, bez traženja.

Poslednji red primera pokazuje ono što se u tabeli ne vidi nikako: izvedene varijable. Skor koji si sam izračunao mora da nosi i pravilo po kom je računat, jer se inače ne može ponoviti.

Kako se imenuju varijable

Naziv kolone je sitnica koja kasnije odlučuje koliko je obrada čitljiva.

Kratko, ali prepoznatljivo. zadov_uk je bolje od V17 i bolje od ukupno_zadovoljstvo_poslom_prosek.

Bez razmaka, bez kvačica, bez znakova interpunkcije. Programi ih različito trpe, a prenos iz jednog alata u drugi ume da ih pokvari. Koji alat kada dolazi u obzir i kako se podaci između njih prenose, pokriva SPSS ili Excel.

Stavke iste skale nose istu osnovu i broj: z1, z2, z3. Time se u obradi biraju odjednom.

Okrenuta stavka nosi oznaku koja se vidi golim okom, recimo r na kraju. Inače se prekodiranje uradi dvaput ili nijednom, a oba ishoda su podjednako loša.

Ime se ne menja usred posla. Ako mora, menja se svuda — i u bazi, i u kodnoj knjizi, i u skriptu ili koracima obrade.

Stvari koje se najčešće ne zapišu

Šest stavki koje se podrazumevaju dok se radi, a nedostaju kad zatrebaju:

Šta znači prazno polje. Razlika između neodgovorenog pitanja i pitanja koje za tog ispitanika nije važilo je suštinska, a u tabeli izgleda isto ako je nisi označio različito.

Oznaka za nedostajuće. Koja vrednost to znači i da li je ista u svim kolonama. Mora biti vrednost koja ne može biti stvaran odgovor.

Prekodiranje. Koje su stavke okrenute i kako.

Isključeni ispitanici. Ako neki redovi nisu ušli u obradu, u kodnoj knjizi stoji po kom pravilu i koliko ih je. Sama baza to ne pokazuje.

Grupisanje kategorija. Ako si sedam nivoa obrazovanja sveo na tri, upisuje se šta je u koju grupu ušlo.

Datum i verzija. Kad je baza poslednji put menjana. Kod tri fajla sa sličnim imenom to je jedini način da se zna koji je konačan.

Šta se uopšte računa kao varijabla i kako se od pojma stiže do kolone, razlaže varijable u istraživanju.

Kad se baza menja

Kodna knjiga nije dokument koji se napiše jednom. Menja se svaki put kad se promeni baza, i to u istom potezu — ne posle.

Tipične izmene koje je pomeraju: dodata izvedena varijabla, spojene kategorije sa premalo odgovora, ispravljena greška u unosu, isključen ispitanik.

Dve navike koje rešavaju skoro sve:

Kodna knjiga i baza stoje u istom folderu, sa istim datumom u nazivu. Ako se razdvoje, razdvojiće se i sadržajem.

Original se ne prepisuje. Tabela sa unetim odgovorima, pre bilo kakve prerade, čuva se zasebno i ostaje netaknuta. Sve izmene idu u radnu kopiju. Kad se napravi greška u prekodiranju — a napravi se — ima se čemu vratiti.

Gde stoji i da li ide u rad

Kodna knjiga je radni dokument. U telu rada se ne pojavljuje.

Ono što u rad ulazi jeste ono što je iz nje potrebno da bi se metodologija razumela: kako su odgovori kodirani, kako su izvedeni skorovi računati, kako su nedostajući odgovori označeni i kako je postupano sa njima. To je nekoliko rečenica u delu o obradi podataka, ne prepisana tabela.

Da li i sama kodna knjiga ide u prilog zavisi od rada i dogovara se sa mentorom. Kod jednostavne obrade najčešće ne ide. Kod netrivijalnog kodiranja — mnogo izvedenih varijabli, otvoreni odgovori svedeni na kategorije — ume da bude korisnija od tabele sa podacima. Šta u prilog uopšte ide, a šta ne, pokriva prilozi u diplomskom radu.

Ako obradu radiš uz nečiju pomoć, kodna knjiga je prvo što se šalje, pre same baze. Tabela bez nje se ne može obrađivati bez niza pretpostavki, a svaka od tih pretpostavki je mesto na kom nalaz može da se pomeri, a da niko ne primeti.

Ako ide, iz nje se prethodno uklanja sve što nije opis varijabli. Interne beleške tipa „pitati mentora” ili „proveriti unos za S087” nisu deo dokumenta koji se predaje.

Najčešće greške

• Kodna knjiga pisana posle obrade, po sećanju, umesto tokom unosa
• Kolone nazvane V1, V2, pa se u obradi ne zna šta se bira
• Okrenute stavke nigde označene, pa se prekodiranje uradi dvaput ili nijednom
• Izvedeni skor bez zapisanog pravila po kom je računat
• Prazno polje i „ne odnosi se” izjednačeni, pa nestaje razlika koja menja imenilac
• Original prepisan izmenama, bez netaknute kopije
• Baza i kodna knjiga u različitim folderima, sa različitim datumima