Uvodni pasus poglavlja i prelaz između celina
Kako se piše uvodni pasus poglavlja i prelaz između celina diplomskog rada: obrazac od tri rečenice, primeri ulaza u metodologiju i greške koje kidaju tok.
Uvodni pasus poglavlja postoji da bi čitalac znao zašto sada čita baš ovo. To je jedan kratak pasus posle naslova, pre prvog potpoglavlja, i sadrži tri stvari: šta se u poglavlju radi, zašto dolazi sada, i kako je unutra raspoređeno.
Prelaz na kraju poglavlja radi obrnuto — vodi čitaoca u sledeću celinu. Zajedno, ta dva pasusa čine razliku između rada koji se čita kao tekst i rada koji se čita kao zbirka odvojenih fajlova. Većina studentskih radova sadržajno stoji, a deluje isprekidano upravo zato što ni jedno ni drugo nije napisano.
Uvodni pasus nije uvod rada u malom i ne ponavlja opšte stvari o temi. On je saobraćajni znak: kratak, konkretan i uvek vezan za ono što je upravo pročitano. Tri do pet rečenica su dovoljne; duži pasus obično znači da je u njega ušla teorija koja pripada telu poglavlja.
Obrazac od tri rečenice
Ceo posao staje u tri rečenice, uvek u istom redosledu.
- Veza sa prethodnim. Jedna rečenica koja pokupi ono čime se prethodno poglavlje završilo.
- Zadatak ovog poglavlja. Šta se ovde radi, u glagolu — prikazuje se, opisuje se, proverava se.
- Raspored. Kako je poglavlje podeljeno, u jednoj rečenici.
Treća rečenica se izostavlja kod kratkih poglavlja koja nemaju potpoglavlja. Prve dve se ne izostavljaju nikad.
U prethodnom poglavlju izvedena je pretpostavka da se zadovoljstvo obukama razlikuje prema stažu zaposlenog. U ovom poglavlju se opisuje postupak kojim je ta pretpostavka proverena. Najpre se određuju tip istraživanja i uzorak, zatim instrument i postupak prikupljanja podataka, a na kraju način obrade i etičke okolnosti sprovođenja.
Tri rečenice, i čitalac tačno zna gde je. Primer se odnosi na zamišljeno istraživanje koje se u ovom tekstu koristi kao ilustracija.
Ulaz u svako poglavlje
Svako poglavlje ima svoj tipičan zadatak i uvodni pasus se prema njemu podešava.
| Poglavlje | Šta uvodni pasus najavljuje |
|---|---|
| Teorijski deo | koje pojmove poglavlje određuje i čime se završava |
| Metodologija | da se prelazi sa pitanja na postupak |
| Rezultati | kojim redom se nalazi prikazuju i po čemu su grupisani |
| Diskusija | da se nalazi sada stavljaju uz literaturu |
| Zaključak | da se od nalaza ide ka odgovoru na istraživačko pitanje |
Najlakše se izostavi uvodni pasus rezultata, a on je najkorisniji. Poglavlje o rezultatima koje počne prvom tabelom ostavlja čitaoca da sam pogodi po kom su redosledu nalazi poređani. Jedna rečenica to rešava: „Rezultati se prikazuju istim redosledom kojim su postavljena istraživačka pitanja.” Kako se ostatak tog poglavlja sastavlja: kako se opisuju rezultati istraživanja.
Prelaz na kraju poglavlja
Prelaz je jedna do dve rečenice na samom kraju, i ne ponavlja poglavlje — izvlači iz njega ono što sledećem poglavlju treba.
Iz pregledanih istraživanja vidi se da veza između obuka i zadovoljstva poslom nije proveravana u malim preduzećima, gde je odnos sa rukovodiocem neposredan. Ta praznina određuje pitanje na koje odgovara istraživanje opisano u nastavku.
Prva rečenica sažima, druga predaje štafetu. Ono što se ovde ne radi jeste rezime celog poglavlja u pet rečenica — to čitalac upravo pročitao.
Prelaz je i mesto na kom se vidi da li poglavlje ima smisla tu gde jeste. Ako iz teorijskog dela ne umeš da izvučeš nijednu rečenicu koja vodi u metodologiju, poglavlje verovatno ne priprema istraživanje nego postoji samo za sebe. Kako se ta veza gradi: veza teorijskog i istraživačkog dela.
Uvodni pasus potpoglavlja
Kod potpoglavlja se pravilo menja: uvodni pasus po pravilu ne treba. Potpoglavlje počinje odmah sadržajem, jer je poglavlje već najavilo raspored.
Izuzetak je potpoglavlje koje je i samo podeljeno na niži nivo. Tada jedna rečenica pomaže, ali se ne ponavlja u punom obliku — dovoljno je: „Instrument se sastoji iz tri dela, koji se opisuju u nastavku.”
Ono što se nikako ne radi je uvodni pasus na svakom nivou naslova. Rad u kom poglavlje najavljuje potpoglavlja, potpoglavlje najavljuje odeljke, a odeljak opet najavljuje sebe, ima više najava nego sadržaja. Koliko se nivoa uopšte koristi: numeracija poglavlja i potpoglavlja.
Dva prazna hoda koja se najčešće pišu
Prazna najava. „U ovom poglavlju biće reči o metodologiji.” Rečenica ne kaže ništa što naslov već ne kaže. Popravlja se tako što se doda zašto: „U ovom poglavlju se opisuje postupak kojim je pretpostavka iz prethodnog poglavlja proverena.”
Opšte mesto umesto veze. „Metodologija je veoma važan deo svakog naučnog rada.” Tačno, i nepovezano sa tvojim radom. Uvodni pasus se piše o tvom poglavlju, ne o poglavljima uopšte.
Isti oprez važi i za jačinu tvrdnji u tim rečenicama — najave lako skliznu u ton koji obećava više nego što poglavlje daje: stil pisanja diplomskog rada.
Kada uvodnog pasusa nema
Tri slučaja u kojima se preskače bez štete:
- Uvod rada. On je sam po sebi najava i ne najavljuje se.
- Zaključak. Počinje odmah, jer se od njega očekuje sažimanje, a ne uvođenje.
- Vrlo kratko poglavlje, kraće od dve strane, koje nema potpoglavlja.
U ostalim slučajevima izostanak uvodnog pasusa se primeti, i to najviše kod prelaza sa teorije na metodologiju, gde rad naglo menja i temu i ton.
Prelaz unutar poglavlja
Isti posao se radi i na manjem rastojanju, između potpoglavlja, samo u jednoj rečenici. Ona stoji na kraju potpoglavlja i nosi ono što sledećem treba.
Pošto je određeno šta se u ovom radu podrazumeva pod obukom, može se preći na nalaze o njenom odnosu prema zadovoljstvu poslom.
Ovakve rečenice se ne pišu na svakom spoju — previše njih usporava tekst. Pišu se tamo gde se menja vrsta sadržaja: sa definicija na nalaze, sa nalaza na kritiku, sa teorije na kontekst. Na spojevima gde se samo nastavlja isti niz, prelaz nije potreban i njegovo odsustvo se ne primećuje.
Provera koja traje petnaest minuta
Kad je rad napisan, uradi jedno odvojeno čitanje samo prelaza.
- Otvori rad i pročitaj samo prvi i poslednji pasus svakog poglavlja, redom, preskačući sve između.
- Ako od toga nastaje smislen tekst koji vodi od teme do zaključka, prelazi rade.
- Ako negde iskoči rupa — poglavlje koje se pojavljuje niotkuda — tu nedostaje jedna rečenica, i najčešće je to dovoljno.
- Proveri da se nijedan uvodni pasus ne završava rečenicom koju sledeći pasus doslovno ponavlja.
- Proveri da li se uvodni pasusi međusobno razlikuju. Ako svi počinju sa „U ovom poglavlju”, promeni polovinu.
Ova provera se radi na kraju, kad su sva poglavlja gotova, i ide brzo jer se ne čita sadržaj nego samo spojevi. Ostatak provera koje se rade pre nego što rad krene mentoru: kako se rad priprema pre slanja mentoru.