Citiranje statističkih baza i zvaničnih podataka

Citiranje podatka iz baze se čini teškim zato što pitanje obično postaje pogrešno postavljeno. Student traži „kako se citira ta baza”, a treba prvo da odgovori na nešto drugo: šta je ovde uopšte izvor.

Kod knjige je jasno — jedan autor, jedan naslov, jedna godina. Kod zvaničnih podataka postoje najmanje tri sloja, i svaki od njih neko negde naziva izvorom.

Tri sloja i koji od njih citiraš

Pravilo koje razrešava gotovo sve slučajeve: citira se ono što si stvarno otvorio i iz čega si prepisao broj. Ako si preuzeo jednu tabelu iz elektronske baze, izvor je ta tabela unutar te baze, a ne institucija uopšte. Ako si koristio objavljen izveštaj u kom ta tabela stoji, izvor je izveštaj.

Najgora varijanta je pozivanje samo na instituciju, bez ijednog podatka o tome gde se broj nalazi. Takav navod se ne može proveriti, a proverljivost je jedini razlog zbog kog se uopšte citira. Test je jednostavan: da li član komisije, sa samo tvojim navodom u ruci, može da dođe do istog broja.

Šta se beleži u trenutku preuzimanja

Ovo je ceo posao, i radi se odmah, dok je stranica otvorena. Vraćanje po nedostajući podatak tri meseca kasnije je najskuplji način da se izgubi popodne, jer se baze u međuvremenu preurede.

Sedam podataka pokriva svaki slučaj:

1. Ko objavljuje — puno ime tela ili organizacije.
2. Naziv publikacije ili baze, onako kako stoji na izvoru.
3. Naziv tabele ili skupa podataka, uključujući oznaku ako je ima.
4. Na koji period se podatak odnosi — godina, kvartal, školska godina.
5. Godina objavljivanja ili verzija, ako se razlikuje od perioda.
6. Veb adresa, i to stalna adresa ako je izvor nudi.
7. Datum preuzimanja.

Uz to vredi zabeležiti i jedinicu mere i teritorijalni obuhvat, jer se oni ne vide iz broja a bez njih tabela u tvom radu ne znači ništa.

Sve to ide u istu evidenciju u kojoj vodiš i ostale izvore; kako se ona vodi i zašto se ne oslanja na pretraživač: kako se prikupljaju sekundarni podaci.

Zašto datum preuzimanja nije formalnost

Zbirke zvaničnih podataka se menjaju posle objavljivanja. Prvi objavljeni podatak ume da bude privremen i kasnije se ispravi; metodologija se promeni pa se cela serija preračuna; tabela se preuredi ili preseli na drugu adresu.

Posledica za tvoj rad je vrlo konkretna: broj koji si preuzeo u novembru možda više ne stoji tamo u martu. Datum preuzimanja i oznaka verzije su jedino što tu razliku objašnjava, i oni su razlog zbog kog komisija ne zaključuje da si broj izmislio.

Ako izvor uz podatak nudi oznaku o tome da li je vrednost konačna ili privremena, ta oznaka se prenosi u tvoj rad. Ona nije sitnica — menja ono što smeš da tvrdiš. Zaključak izgrađen na privremenoj vrednosti nije neispravan, ali mora da nosi tu ogradu u rečenici u kojoj se pominje.

Gde se traži zvanično uputstvo za citiranje

Mnogi izdavači podataka sami objavljuju uputstvo o tome kako žele da budu navedeni — obično na stranici sa uslovima korišćenja ili u odeljku o preuzimanju podataka. Redosled je jednostavan:

1. Uputstvo samog izvora, ako postoji. Ono ti kaže šta smatra jedinicom izvora i koje elemente traži.
2. Stil koji tvoj fakultet propisuje. On određuje oblik — redosled elemenata, interpunkciju, kurziv. Kako se jedinica slaže u spisku: APA spisak literature.
3. Dosledna sopstvena odluka, ako prva dva ne pokrivaju tvoj slučaj. Bolje je jedno rešenje primenjeno na sve izvore te vrste nego tri rešenja u istom spisku.

Ono što ne radi: prepisivanje oblika iz tuđeg diplomskog rada, jer se time prepisuje i tuđa greška. Ako baš gledaš tuđi rad, gledaj ga zbog toga koje je elemente uopšte naveo, pa te elemente potraži na svom izvoru.

Za druge izvore bez klasičnog autora — izveštaje institucija, propise, interna dokumenta — obrazac je sličan, a razlike su opisane zasebno: kako se citiraju izveštaji, zakoni i statistike.

Podatak iz baze u tvojoj tabeli

Kad broj iz zvaničnog izvora uđe u tvoju tabelu, izvor ide ispod prikaza, ne samo u spisak literature. Napomena mora da kaže odakle je i šta si sa podatkom uradio.

Tri varijante se razlikuju i ne smeju se mešati:

• Preuzeto — tabela je prepisana u istom obliku.
• Prilagođeno — promenio si raspored, izbacio kolone, spojio kategorije ili preveo nazive.
• Izračunato na osnovu — ti si iz tuđih brojeva izveo nove vrednosti.

Puna pravila za napomenu ispod prikaza i za pitanje dozvole: citiranje tabela i slika.

Treća varijanta je ona u kojoj se najviše greši. Ako si iz apsolutnih brojeva izveo procente, indekse ili proseke, ti brojevi nisu u izvoru i ne smeju se pripisati njemu. Napomena tada glasi da je izračun tvoj, a izvor je naveden kao osnova. Uz izvedeni procenat se pritom uvek navodi i broj od kog je računat, jer procenat bez imenioca ne može da se proveri.

Šta ide u tekst, a šta u spisak

U tekstu se podatak uvodi rečenicom koja kaže na šta se odnosi i iz kog je perioda, uz kratak navod po stilu koji koristiš. Broj bačen u rečenicu bez perioda i obuhvata nije podatak nego utisak.

Slabo: Prema statistici, broj korisnika je visok.

Jako: Prema tabeli o korišćenju usluge iz baze koju objavljuje nadležna institucija, podatak se odnosi na prethodnu kalendarsku godinu i na teritoriju cele zemlje, a izvor ga označava kao privremenu vrednost.

U spisku literature jedinica stoji jednom, čak i ako si iz istog izvora uzeo tri tabele — osim ako svaka tabela ima svoju oznaku i svoju adresu, kada se navode odvojeno. Odluka se donese jednom i primeni na ceo spisak.

Najčešće greške

• Pozivanje samo na instituciju, bez naziva tabele ili adrese
• Bez datuma preuzimanja kod podataka iz elektronske baze
• Pomešan period na koji se podatak odnosi i godina objave
• Izostavljena jedinica mere ili teritorijalni obuhvat
• Sopstveni izračun pripisan izvoru
• Izvor naveden samo u spisku, a ne i ispod tabele
• Privremena vrednost predstavljena kao konačna
• Različit oblik jedinice za iste vrste izvora u istom spisku

Provera pre nego što podatak uđe u rad

1. Šta sam tačno otvorio — bazu, publikaciju ili jednu tabelu?
2. Imam li svih sedam podataka zabeleženih, uključujući datum preuzimanja?
3. Na koji period i koju teritoriju se broj odnosi?
4. Da li izvor označava vrednost kao privremenu?
5. Nudi li izvor sopstveno uputstvo o tome kako se navodi?
6. Da li je moja napomena ispod tabele tačna: preuzeto, prilagođeno ili izračunato?
7. Da li je ista vrsta izvora u celom spisku navedena na isti način?