Neočekivani rezultati: kako se o njima piše

Nepotvrđena hipoteza nije neuspeh rada. Ovo je rečenica koju mentori ponavljaju svake godine i koju studenti retko poveruju, jer izgleda kao učtivost.

Nije učtivost, nego opis onoga što se zapravo ocenjuje. Diplomski rad se ocenjuje po tome da li je problem jasno postavljen, da li metodologija odgovara pitanju, da li su podaci prikupljeni i obrađeni kako treba i da li su zaključci izvedeni u granicama podataka. Nijedna od tih stavki ne pita kakav je ishod bio. Istraživanje koje je uredno sprovedeno i dalo nalaz suprotan očekivanju uradilo je tačno ono zbog čega se istraživanje i radi — proverilo je pretpostavku umesto da je potvrdi.

Ono što rad stvarno košta jesu tri stvari, i sve tri su u tvojim rukama:

• Prepravljanje hipoteze unazad, da se uklopi u ono što je dobijeno.
• Prećutkivanje nalaza — izbacivanje pitanja, grupe ili tabele koja ne odgovara priči.
• Objašnjenje koje podaci ne nose — proizvoljna priča o uzrocima, napisana da nalaz ne bi izgledao prazno.

Sve tri komisija prepoznaje, i sve tri se tumače kao problem sa istraživačkim poštenjem, a ne sa rezultatom. Nepotvrđena hipoteza se brani u dve rečenice; prepravljena hipoteza se ne brani.

Tri vrste neočekivanog nalaza

Ne traže sve isti postupak, pa ih vredi razdvojiti. Primeri koji slede odnose se na zamišljeno istraživanje o zadovoljstvu poslom u malim preduzećima; brojevi su ilustracija.

Nema razlike tamo gde si je očekivao. Najčešći slučaj. Pretpostavio si da se zadovoljstvo poslom razlikuje po nivou obrazovanja, a razlika se nije pokazala značajnom. Ovo je uredan nalaz i piše se kao svaki drugi.

Veza ide u suprotnom smeru. Ređe, i zanimljivije. Očekivao si da duži staž prati veće zadovoljstvo, a dobio si obrnuto. Ovakav nalaz traži više prostora u diskusiji, jer nije samo izostanak očekivanog nego postojanje suprotnog.

Nalaz koji nisi tražio. Nešto što nije bilo ni u jednoj hipotezi — grupa koja upadljivo odskače, obrazac koji se ponavlja kroz nekoliko pitanja. O tome se piše, ali oprezno, jer istraživanje nije bilo postavljeno da to proveri.

Prvo pitanje: je li nalaz stvaran

Pre nego što išta napišeš, proveri da nije u pitanju greška u obradi. Neočekivani rezultati često potiču odatle, i to je najlakše popraviti dok se još može.

1. Kodiranje obrnutih stavki. Ako u skali postoje negativno formulisane tvrdnje, one moraju biti prekodirane pre računanja skora. Izostavljeno prekodiranje ume da preokrene ceo nalaz.
2. Nedostajući odgovori. Proveri kako su tretirani prazni odgovori — da nisu ušli u obračun kao nula.
3. Grupe i njihove veličine. Ako jedna kategorija ima nekoliko ispitanika, poređenje sa njom je nepouzdano. Proveri koliko ih je zaista u svakoj grupi.
4. Smer skale. Da li viši skor znači veće ili manje zadovoljstvo? Zvuči trivijalno; menja tumačenje svakog nalaza u radu.
5. Odabir postupka. Da li je postupak obrade odgovarao vrsti podataka i broju grupa?

Ako posle ove provere nalaz ostane isti, nalaz je nalaz. Piši ga.

Kako se piše u rezultatima

U poglavlju sa rezultatima neočekivan nalaz se iznosi isto kao i svaki drugi — bez ublažavanja, bez izvinjavanja i bez objašnjenja. Objašnjenje ide u diskusiju.

Slabo: Nažalost, hipoteza H3 nije potvrđena, verovatno zbog premalog uzorka i toga što ispitanici nisu ozbiljno shvatili upitnik.

Tri problema u jednoj rečenici: emocija, nagađanje i optužba za koju nema podatka.

Slabo: Hipoteza H3 je delimično potvrđena, jer se određena tendencija ipak može uočiti.

„Delimično potvrđena” i „određena tendencija” su formulacije kojima se izbegava odgovor. Komisija ih čita kao pokušaj da se izostanak nalaza sakrije.

Jako: Hipoteza H3 nije potvrđena. Razlika u prosečnoj oceni zadovoljstva poslom između ispitanika sa srednjim i sa visokim obrazovanjem nije se pokazala statistički značajnom, pa se na osnovu ovih podataka ne može tvrditi da nivo obrazovanja stoji u vezi sa zadovoljstvom poslom u posmatranom uzorku.

Jasno, sa ogradom na uzorak i bez ijedne reči o tome zašto. Zašto se izbegavaju glagoli „dokazano” i „oboreno”, i kako se ishod svake hipoteze formuliše: kako se opisuju rezultati.

Kako se objašnjava u diskusiji

Ovde neočekivan nalaz dobija svoj prostor, i to više prostora nego potvrđena hipoteza — jer potvrđen nalaz objašnjava sama literatura, a ovaj ne.

Obrazac ima četiri koraka:

1. Ponovi nalaz kratko i tačno.
2. Smesti ga prema literaturi — da li se razlikuje od dosadašnjih nalaza, ili ih potvrđuje uprkos tvom očekivanju.
3. Ponudi objašnjenja kao mogućnosti, ne kao tvrdnje, i to onoliko koliko ih podaci dozvoljavaju.
4. Reci šta bi ih razdvojilo — koje bi istraživanje pokazalo koje je objašnjenje tačno.

Izostanak razlike prema nivou obrazovanja razlikuje se od nalaza koji navodi Marković (2020). Jedno moguće objašnjenje leži u strukturi posmatranih preduzeća: u malim kolektivima raspodela zadataka manje prati formalne kvalifikacije, pa obrazovanje slabije određuje sadržaj posla. Drugo objašnjenje je metodološko — kategorije obrazovanja su u ovom istraživanju bile široke, pa su moguće razlike unutar njih ostale nevidljive. Razdvajanje ova dva objašnjenja tražilo bi istraživanje sa užim obrazovnim kategorijama i podacima o stvarnom sadržaju radnog mesta.

Tri stvari koje ovaj pasus radi: ne krije nalaz, ne izmišlja uzrok, i pretvara problem u predlog za dalji rad. Poslednja rečenica je gotov materijal za zaključak: preporuke i buduća istraživanja.

Ograda u jeziku je obavezna. „Može poticati”, „jedno moguće objašnjenje”, „upućuje na to” — to nisu reči nesigurnosti nego reči tačnosti. Bez njih pretpostavka postaje tvrdnja, a granica između povezanosti i uzroka se prelazi neprimetno: korelacija ne znači uzročnost.

Šta se sa nalazom ne radi

• Ne menja se hipoteza. Hipoteza je postavljena pre istraživanja i ostaje kako je postavljena. Rad u kom su sve hipoteze potvrđene, a formulacije sumnjivo pripijene uz rezultate, izaziva pitanje kada su tačno napisane.
• Ne izbacuju se ispitanici koji kvare nalaz. Ispitanik se izuzima samo po kriterijumu koji je unapred postavljen i opisan u metodologiji — nepotpun upitnik, ispitanik van ciljne grupe — i tada se navodi koliko ih je izuzeto i zašto.
• Ne dopisuje se nova hipoteza koju su podaci „potvrdili”. Ono što si primetio u podacima je zapažanje, ne provera.
• Ne krivi se uzorak paušalno. „Uzorak je bio mali” nije objašnjenje ako ne kažeš koliki je i šta to konkretno znači za nalaz.
• Ne krive se ispitanici. Tvrdnja da ispitanici nisu ozbiljno odgovarali je ozbiljna tvrdnja i traži osnov — na primer, upitnici popunjeni identično kroz celu skalu, koji se onda izuzimaju po unapred navedenom kriterijumu.
• Ne izostavlja se tabela. Ako je pitanje bilo u upitniku i ušlo u obradu, njegov rezultat ide u rad.

Nalaz koji nisi tražio

Zapažanje izvan hipoteza je legitimno i ume da bude najzanimljiviji deo rada — pod uslovom da se označi kao zapažanje.

Iako to nije bilo predmet provere, u podacima se izdvojila razlika između ispitanika iz preduzeća sa manje od deset zaposlenih i ostalih. Budući da istraživanje nije bilo postavljeno da tu razliku proveri, ovaj podatak se navodi kao zapažanje koje bi zasluživalo zasebnu proveru.

Dve ograde u jednom pasusu: da nije bilo predmet provere i da traži posebno istraživanje. S njima je ovo doprinos; bez njih je nalaz koji nije nigde najavljen i komisija pita zašto ga nema u hipotezama.

U ograničenjima i na odbrani

Neočekivan nalaz i poglavlje sa ograničenjima rade zajedno. Ono što si u diskusiji naveo kao moguće metodološko objašnjenje — široke kategorije, veličina uzorka, način prikupljanja — tu dobija svoje mesto, napisano tako da ne obezvređuje ceo rad: ograničenja istraživanja.

Na odbrani se ovakav nalaz ne izbegava. Naprotiv, ako ga sam otvoriš, oduzimaš komisiji priliku da ga otvori kao propust. Odgovor koji radi ima tri rečenice: šta je dobijeno, zašto to nije problem rada, šta bi trebalo proveriti dalje.

Hipoteza H3 nije potvrđena. Postavljena je na osnovu nalaza iz literature koji su rađeni u sektoru sa drugačijom raspodelom poslova, pa izostanak razlike u ovom uzorku ima smisla. Provera bi tražila uže obrazovne kategorije, što navodim kao predlog za dalja istraživanja.

Provera pre slanja mentoru

1. Je li ijedna hipoteza menjana posle obrade podataka?
2. Postoji li pitanje iz upitnika koje je ušlo u obradu, a njegov rezultat se u radu ne vidi?
3. Ima li u rezultatima reči „nažalost”, „delimično potvrđena” ili „određena tendencija”?
4. Je li svako objašnjenje u diskusiji napisano kao mogućnost, sa ogradom?
5. Postoji li objašnjenje koje tvrdi uzrok, a podaci pokazuju samo povezanost?
6. Jesu li metodološka objašnjenja iz diskusije ponovljena u ograničenjima?
7. Vodi li bar jedan neočekivan nalaz do predloga za dalja istraživanja?
8. Da li bi umeo da svaki takav nalaz odbraniš u tri rečenice, bez izvinjavanja?