Triangulacija — više izvora za isti nalaz

Anketa je pokazala da zaposleni smatraju kako informacije iz uprave stižu sa zakašnjenjem. To je nalaz koji stoji, ali stoji na jednoj nozi: na tome šta su ljudi izjavili u jednom upitniku, u jednom danu.

Triangulacija je postupak kojim se ta noga proverava drugom. Ako isto pitanje postaviš na drugi način, drugom izvoru, ili iz drugog ugla, i dobiješ isti odgovor — nalaz više ne visi o osobinama jednog merenja.

Šta jeste, a šta nije

Triangulacija nije zbir metoda. Nije ni to što si uz anketu uradio i pet intervjua, pa oba dela opisao u radu.

Triangulacija je provera određene tvrdnje drugim putem. Ključna reč je „ista”: isti nalaz, drugi izvor. Ako anketa meri jednu stvar, a intervjui odgovaraju na sasvim drugo pitanje, imaš dva odvojena dela istraživanja, a ne proveru.

Odatle i razlika prema drugom, srodnom pojmu. Spajanje kvantitativnog i kvalitativnog dela u jedan nacrt — kada se rade, kojim redom i gde se spajaju — opisuje kombinovana metodologija. Ta dva dela se tamo najčešće dopunjuju: jedan meri koliko, drugi objašnjava zašto. Triangulacija ne traži dopunu nego potvrdu — pita da li se isti zaključak dobija i drugim putem.

Zato triangulacija može postojati i unutar čisto kvalitativnog rada, gde nema nikakve brojčane obrade, i unutar čisto kvantitativnog, gde nema nijednog intervjua. Dva izvora administrativnih podataka o istoj pojavi su triangulacija isto koliko i anketa uparena sa intervjuom.

Ime dolazi iz merenja položaja na terenu: tačka se određuje tako što joj se priđe iz dva pravca, pa se vidi gde se linije seku. Prenos na istraživanje je doslovan — jedan pravac daje procenu, dva daju položaj.

Četiri načina da se nalaz proveri

Podela koja se u metodološkoj literaturi najčešće koristi razlikuje četiri puta, po tome šta se menja dok nalaz ostaje isti.

Menja se izvor podataka. Isto pitanje postavljeno drugoj vrsti učesnika: ako zaposleni kažu da informacije kasne, pitaj i rukovodioce, i pogledaj kako to vide oni. Ili isti ljudi u drugom trenutku, ili u drugoj organizacionoj jedinici.

Menja se metod. Ono što je izjavljeno u upitniku proveri se posmatranjem, analizom dokumenata ili zapisa. Izjava da obaveštenja kasne i datumi na samim obaveštenjima nisu isti podatak i ne nastaju na isti način.

Menja se istraživač. Isti materijal kodira još jedna osoba, pa se poredi koliko se poklapate. U diplomskom radu to obično bude mentor ili kolega koji nezavisno kodira deo transkripata.

Menja se teorijski okvir. Isti podaci se protumače iz dve različite perspektive, pa se vidi da li nalaz opstaje u obe. Najređe od sve četiri i najzahtevnije.

Prva dva su ono što se u diplomskom radu stvarno izvodi. Treći je izvodljiv ako imaš kolegu voljnog da odvoji nekoliko sati na kodiranje. Četvrti traži ozbiljno vladanje sa dve teorije i obično prevazilazi obim jednog rada, pa se, ako se pominje, pominje kao predlog za buduća istraživanja.

Ono što sva četiri imaju zajedničko: menja se put, a ne tvrdnja. Čim se promeni i tvrdnja, izašao si iz provere i ušao u novo pitanje.

Postoji i peti put koji u ovu podelu ne spada, jer se ne menja ni izvor ni metod nego se gotovo tumačenje vraća onima od kojih je građa došla: provera nalaza sa učesnicima.

Kako to izgleda kad se sprovede

Postupak je uvek isti i ima tri koraka.

1. Izdvoji tvrdnju koju hoćeš da proveriš, napisanu kao rečenica. Ne „istražiću komunikaciju”, nego „zaposleni doživljavaju da obaveštenja stižu prekasno”.
2. Izaberi drugi put do te iste tvrdnje, i to pre prikupljanja, ne posle.
3. Uporedi ishode i zapiši poklapanje i razilaženje, oba.

Druga vrsta ishoda nije neuspeh. Ona je često najzanimljiviji deo rada, jer razilaženje nešto znači: zaposleni ne vide kanal koji rukovodioci smatraju otvorenim, ili se pod istim rečima podrazumevaju različite stvari.

Treći korak je onaj koji se najčešće preskoči. Poređenje se ne dešava samo od sebe time što oba izvora postoje u radu; ono je zaseban posao i ima svoje mesto u tekstu, obično na kraju rezultata ili na početku diskusije.

Ovaj način rada je sastavni deo pristupa u kom se jedna celina istražuje iz više uglova, o čemu piše studija slučaja.

Šta se radi kad se izvori ne slažu

Ovo je mesto na kom se radovi najčešće pokvare: razilaženje se prećuti, pa se u zaključku prepiše samo ono što se poklopilo.

Redosled poteza kad se izvori razilaze:

Prvo proveri da li mere istu stvar. Vrlo često nisu ni bili o istom. Pitanje u anketi je bilo o brzini, a u intervjuu o dostupnosti. Tada nema razilaženja nego dva nalaza.

Pa proveri ko je govorio i o čemu. Različiti položaji daju različit pogled na istu pojavu, i to je podatak, ne šum.

Pa napiši oba nalaza. U rezultatima stoje obe strane, sa izvorom svake. U diskusiji se tumači zašto se razilaze.

Ono što nikako: ne bira se izvor koji „bolje odgovara”. Ako si tri izvora upotrebio, sva tri idu u rad, bez obzira na to koji ti se uklapa u hipotezu.

Koliko toga stane u diplomski rad

Manje nego što zvuči. Realan obim za jedan diplomski rad je jedan dodatni put za jedan do dva ključna nalaza, ne za sve.

Tri kombinacije koje se stvarno izvode u zadatom roku:

• Anketa i nekoliko intervjua, pri čemu intervju proverava baš onaj nalaz koji je iz ankete najslabije potkrepljen.
• Izjave ispitanika i dokumentacija koja o istoj stvari postoji — zapisnici, izveštaji, evidencije.
• Dva kodera na jednom delu kvalitativnog materijala.

Ono što ne stane: dva potpuno razvijena istraživanja, svako sa svojim uzorkom i svojim instrumentom, sprovedena u jednom semestru. Rad sa jednim dobro urađenim istraživanjem i poštenim poglavljem o ograničenjima bolji je od rada sa dva površna.

Kako se opisuje u radu

Triangulacija se pominje na tri mesta, svaki put kratko.

U metodologiji, jednom rečenicom koja kaže šta se čime proverava:

Nalaz o brzini interne komunikacije proveren je i uvidom u datume objavljenih obaveštenja u istom periodu, kako bi se izjava ispitanika uporedila sa zapisom.

U rezultatima, tako što se uz nalaz navede i drugi izvor, sa ishodom poređenja.

U diskusiji, gde se poklapanje koristi kao osnov za nešto čvršću formulaciju, a razilaženje kao tema za tumačenje.

Šta se sme zaključiti: da nalaz dobijen na dva načina počiva na širem osnovu i da je manje verovatno da je posledica osobina jednog instrumenta. Šta se ne sme: da je time dokazan. Poklapanje dva izvora pojačava poverenje, ali ne pretvara nalaz sa prigodnog uzorka u tvrdnju o populaciji, i ne zamenjuje proveru samog instrumenta — o čemu piše pouzdanost i validnost.

Najčešće greške

• Dva dela istraživanja nazvana triangulacijom, iako odgovaraju na različita pitanja
• Razilaženje izvora prećutano, pa se prenosi samo ono što se poklopilo
• Drugi izvor dodat naknadno, pošto je prvi dao neuverljiv rezultat
• Reč „triangulacija” napisana, a nigde se ne vidi koja je tvrdnja proveravana
• Poklapanje predstavljeno kao dokaz umesto kao pojačan osnov
• Previše puteva zacrtano, pa nijedan nije sproveden do kraja
• Drugi koder pomenut, ali bez podatka koliko se poklopilo i šta je rađeno sa razlikama