Zaključak diplomskog rada

Zaključak nije sažetak rada. Zaključak je odgovor na uvod. Sve što je u uvodu bilo obećanje — predmet, cilj, hipoteze — ovde dobija ishod, i to izričito, rečenicu po rečenicu.

Zato se zaključak ne piše gledanjem u ceo rad, nego gledanjem u uvod. Otvori ta dva dokumenta jedan pored drugog i redom odgovaraj.

Pravilo ogledala

Svaki blok uvoda ima svoj par u zaključku. Ako neki par nedostaje, rad ima rupu koju komisija vidi bez čitanja sredine.

Poslednji red je važan. Zaključak ne prepričava poglavlja. Rečenica „U prvom poglavlju obrađen je teorijski okvir, u drugom metodologija” je pogrešan žanr — to je uvod, a uvod je već pročitan. Kako se ta najava piše na svom mestu: uvod za diplomski rad.

Zaključak, diskusija i rezime nisu isto

Ovo je najčešća konceptualna greška na završnim radovima i najlakše se ispravlja kad se tri žanra postave jedan pored drugog.

Praktična posledica: ako u zaključku osećaš potrebu da citiraš, ta rečenica pripada diskusiji. Ako osećaš potrebu da opišeš uzorak, i to pripada ranije.

Na nekim katedrama se diskusija i zaključak spajaju u jedno poglavlje. Proveri uputstvo svog fakulteta — ako je spojeno, tada citati jesu dozvoljeni, ali sinteza i dalje ide na kraj.

Šest blokova zaključka

1. Podsećanje na predmet i cilj

Dve do tri rečenice, drugim rečima nego u uvodu. Prepisana rečenica iz uvoda je vidljiva na prvi pogled.

Rad je bio usmeren na odnos između učestalosti rada na daljinu i organizacione posvećenosti zaposlenih u malim preduzećima uslužnog sektora, sa ciljem da se utvrdi da li taj odnos postoji i u kom pravcu deluje.

2. Glavni nalazi, sažeto

Nalazi bez brojeva iz tabela. Zaključak saopštava smer i značaj, ne vrednosti.

Loše: Prosečna vrednost afektivne posvećenosti kod zaposlenih koji rade na daljinu iznosila je 3,12 naspram 3,68 kod zaposlenih iz kancelarije, pri p < 0,05.

Dobro: Zaposleni koji pretežno rade na daljinu iskazali su niži nivo afektivne posvećenosti od kolega koji rade iz kancelarije, dok se u pogledu posvećenosti zasnovane na obavezi grupe nisu razlikovale.

Brojevi su već prikazani u rezultatima i tumačeni u diskusiji. Ponovljeni u zaključku samo prave utisak da rad nema šta novo da kaže.

3. Status svake hipoteze

Ovo je jezgro zaključka i mesto koje komisija gleda prvo. Svaka hipoteza se pominje izričito, po oznaci, i dobija jasan ishod.

Hipoteza H1, prema kojoj zaposleni koji rade na daljinu bar tri dana nedeljno iskazuju niži nivo afektivne posvećenosti, potvrđena je.

Hipoteza H2, prema kojoj se razlika javlja u sve tri dimenzije posvećenosti, delimično je potvrđena: razlika je utvrđena kod afektivne dimenzije, ali ne i kod normativne i kalkulativne.

Hipoteza H3, prema kojoj dužina radnog staža ublažava utvrđenu razliku, nije potvrđena.

O formulisanju samih hipoteza tako da mogu da dobiju ovakav ishod: hipoteze u diplomskom radu.

4. Šta nalazi znače

Tumačenje na nivou pojave, ne pojedinačnog podatka. Ovde se rad vraća na kontekst iz uvoda.

Nalazi upućuju na to da rad na daljinu pre svega slabi emotivnu vezanost za organizaciju, dok formalna i računska strana odnosa ostaju netaknute. Za male poslodavce to znači da mere zadržavanja zaposlenih usmerene isključivo na uslove ugovora verovatno ne dodiruju dimenziju u kojoj se razlika zaista javlja.

5. Ograničenja

Ograničenja ne slabe rad — izostanak ograničenja ga slabi, jer sugeriše da student ne prepoznaje domet sopstvenog metoda.

Navode se konkretno, sa posledicom:

• Uzorak — prigodan, ograničen na jedan sektor i jedan region, pa se nalazi ne mogu uopštiti na celu populaciju zaposlenih
• Dizajn — presečno istraživanje ne dozvoljava tvrdnje o uzročnosti, samo o povezanosti
• Instrument — samoprocena, podložna težnji ka društveno poželjnim odgovorima
• Vreme prikupljanja — podaci prikupljeni u jednom periodu, bez uvida u sezonske ili ciklične promene

Formulacija koja radi:

Prigodan uzorak ograničen na uslužni sektor ne dozvoljava uopštavanje nalaza na celu populaciju zaposlenih; utvrđene razlike treba čitati kao obrazac u posmatranoj grupi, a ne kao opštu zakonitost.

6. Preporuke

Dve vrste, razdvojene.

Za praksu — šta bi neko u toj oblasti mogao drugačije da radi na osnovu nalaza.

Za buduća istraživanja — šta bi sledeći istraživač trebalo da ispita, i to konkretno, izvedeno iz tvojih ograničenja.

Loše: Preporučuje se da se ova tema dalje istražuje.

Dobro: Longitudinalni nacrt sa merenjem posvećenosti pre i posle prelaska na rad na daljinu omogućio bi zaključivanje o smeru uticaja, koje presečni nacrt primenjen u ovom radu ne dopušta.

Kako se piše nepotvrđena hipoteza

Nepotvrđena hipoteza nije neuspeh rada. Neuspeh bi bio da je ne testiraš ili da je prećutkuješ.

Loše: Nažalost, hipoteza H3 nije mogla biti potvrđena, što predstavlja nedostatak ovog istraživanja.

Dobro: Hipoteza H3 nije potvrđena — dužina radnog staža nije ublažila utvrđenu razliku u posvećenosti. Nalaz upućuje na to da vezanost za organizaciju kod ove grupe zaposlenih ne raste automatski sa godinama provedenim u njoj, što je suprotno pretpostavci izvedenoj iz teorijskog okvira.

Tri stvari čine razliku: nema izvinjavanja, ishod je opisan kao informacija, i odmah sledi rečenica o tome šta taj ishod znači. Isto važi i za delimično potvrđenu hipotezu — reci koji deo jeste, a koji nije, umesto da sve svedeš na „delimično”.

Šta zaključak ne sme da sadrži

• Nove podatke. Nijedan broj, tabela ili grafikon koji se ne pojavljuje u rezultatima.
• Nove izvore i citate. Autor koji se prvi put pominje u zaključku znači da diskusija nije dovršena.
• Nove pojmove. Termin koji nije definisan u teorijskom delu ne sme da se pojavi na poslednje dve strane.
• Prepisane rečenice iz uvoda. Poklapanje formulacija je jedno od prvih što se primeti.
• Procente i statističke oznake iz tabela. Vrednosti, p-vrednosti, koeficijenti — sve to ostaje u rezultatima.
• Prepričavanje poglavlja. Struktura je posao uvoda.
• Patetiku. „Nadam se da će ovaj rad doprineti” ne dodaje ništa. Doprinos se tvrdi konkretno ili se ne pominje.

Dužina i glagolsko vreme

Zaključak je obično 4–6% obima rada — za rad od 60 strana to je oko tri strane. Merodavno je uputstvo fakulteta ako propisuje drugačije. Kako se ti udeli raspoređuju kroz ceo rad: struktura diplomskog rada.

Zaključak kraći od jedne strane skoro sigurno ne sadrži svih šest blokova. Duži od pet strana najčešće je prerastao u drugu diskusiju.

Vreme:

• Prošlo za ono što je urađeno i dobijeno — „istraživanje je pokazalo”, „hipoteza je potvrđena”, „podaci su prikupljeni”
• Prezent za tumačenje i za ono što i dalje važi — „nalazi upućuju na to da”, „razlika se javlja pre svega u afektivnoj dimenziji”
• Kondicional za preporuke — „longitudinalni nacrt bi omogućio”

Lice ostaje bezlično, isto kao u ostatku rada.

Zašto je zaključak najčitaniji deo rada

Komisija ima ograničeno vreme i više radova. Uvod i zaključak se čitaju pažljivo jer zajedno pokazuju da li rad drži: da li je obećano isporučeno, da li su hipoteze dobile ishod, da li student zna domet sopstvenog istraživanja.

Praktična posledica je da ta dva dela nose i izlaganje na odbrani. Standardno izlaganje od deset minuta u suštini je uvod i zaključak izgovoreni naglas: predmet i cilj, kako je istraživanje sprovedeno, šta je dobijeno, šta to znači, koja su ograničenja.

Zato se isplati napisati zaključak tako da se iz njega direktno izvlače teze za izlaganje — svaki od šest blokova postaje jedan slajd ili jedan pasus govora. Kako se to izlaganje sastavlja i koja pitanja slede: odbrana diplomskog rada.

Pitanja komisije takođe izlaze iz zaključka, a najčešća su tri: zašto hipoteza nije potvrđena, koliko su nalazi uopštivi, i šta bi student uradio drugačije. Sva tri su već odgovorena ako su blokovi 3, 5 i 6 dobro napisani.

Loše i dobro, na poslednjem pasusu

Loše: Na osnovu svega izloženog može se zaključiti da je tema rada na daljinu veoma značajna i da zaslužuje dalju pažnju istraživača i praktičara u oblasti upravljanja ljudskim resursima.

Dobro: Rad pokazuje da se efekat rada na daljinu na posvećenost ne javlja ravnomerno u svim njenim dimenzijama, nego je koncentrisan u afektivnoj. Za organizacije to pomera pitanje sa toga koliko se radi od kuće na to čime se emotivna vezanost za organizaciju održava kada je svakodnevni kontakt redak.

Loša verzija bi mogla da stoji na kraju bilo kog rada o bilo kojoj temi. Dobra može da stoji samo na kraju ovog.

Checklist pred predaju

• Zaključak je pisan uz otvoren uvod, blok po blok
• Predmet i cilj su podsećeni drugim rečima, ne prepisani
• Svaka hipoteza je pomenuta po oznaci i dobila izričit status
• Nepotvrđena hipoteza je napisana kao nalaz, bez izvinjavanja
• Nema nijednog novog izvora, citata ni pojma
• Nema brojeva, procenata i statističkih oznaka iz tabela
• Ograničenja su konkretna i svako ima navedenu posledicu
• Preporuke su razdvojene na praksu i buduća istraživanja
• Nijedna rečenica se doslovno ne poklapa sa uvodom
• Nema prepričavanja poglavlja
• Dužina je oko 4–6% obima rada
• Poslednji pasus ne bi mogao da stoji na kraju tuđeg rada