Kako se rezultati prikazuju na odbrani

Najčešća greška u izlaganju empirijskog rada je pokušaj da se prikaže sve. Rad ima dvanaest tabela, pa na slajdove odu sve dvanaest, svaka sa po dva-tri reda objašnjenja, i deo o rezultatima proguta polovinu izlaganja. Komisija u tom nizu ne zapamti nijedan nalaz, jer ih nije stigla razlikovati.

Pravilo koje radi: tri nalaza. Svaki dobija svoj slajd, jedan prikaz i jednu rečenicu. Posle njih ide jedan slajd sa statusom svih hipoteza, na kom se u jednom pogledu vidi celina. To je četiri slajda, oko četiri minuta, i to je sve što deo o rezultatima treba da uzme u desetominutnom izlaganju.

Ostale tabele se ne bacaju. Sele se iza poslednjeg slajda, u deo koji se ne prikazuje osim ako neko pita. Kad tokom pitanja otvoriš tačno onu tabelu koju komisija traži, to pokazuje pripremljenost bolje nego bilo koja rečenica u izlaganju.

Zašto baš tri: toliko nalaza prosečan slušalac zadrži iz desetominutnog izlaganja. Peti nalaz ne dodaje ništa — potiskuje prvi.

Kako se biraju ta tri

Ne biraju se po tome koji je prikaz najlepši, nego po tome šta rad tvrdi. Tri mesta odakle dolaze:

Glavni nalaz. Onaj koji odgovara na glavno istraživačko pitanje. Ako bi ceo rad morao da se svede na jednu rečenicu, ovo je ta rečenica. Skoro uvek je to ishod prve hipoteze.

Nalaz koji iznenađuje. Nešto što nije u skladu sa očekivanjem — nepotvrđena hipoteza, veza suprotnog smera, grupa koja odskače. Ovo je nalaz koji komisija najbolje pamti i o kom najčešće pita, pa je bolje da ga sam izneseš nego da se pojavi u pitanju.

Nalaz sa praktičnom vrednošću. Onaj iz kog izlazi preporuka koju ćeš izneti na kraju. Time se izlaganje zatvara samo od sebe: nalaz na slajdu, preporuka u zaključku, veza očigledna.

Ono što ne ulazi u ta tri: struktura uzorka (to je bilo na slajdu sa metodologijom), deskriptivni prikaz svake varijable, i nalazi koji samo potvrđuju nešto očekivano i već poznato.

Jedan slajd, jedan nalaz

Slajd sa rezultatom ima tri elementa i ništa četvrto.

1. Naslov koji je sam nalaz, ne naziv varijable.
2. Jedan prikaz — tabela ili grafikon.
3. Jedan red ispod prikaza sa ključnim brojem ili ishodom hipoteze.

Razlika u naslovu je veća nego što izgleda. Primeri se odnose na zamišljeno istraživanje o zadovoljstvu poslom u malim preduzećima; brojevi su ilustracija.

Slabo: Zadovoljstvo poslom prema dužini staža

Jako: Najniže zadovoljstvo u prve tri godine staža

Prvi naslov kaže šta je na slajdu. Drugi kaže šta je nađeno — i ako komisija u tom trenutku pogleda u svoje beleške umesto u platno, i dalje je dobila nalaz.

Koji prikaz ide na slajd

Prikaz na papiru i prikaz na platnu nisu isti posao. Tabela koja se u radu čita mirno, sa udaljenosti od pola metra, na platnu postaje siva mrlja.

Ako tabela iz rada ima dvanaest redova, na slajd ide izvod — redovi koji nose nalaz, a ispod se napiše da je to izvod iz tabele sa određenim brojem. Ceo prikaz ostaje u skrivenom slajdu.

Ako je prikaz preuzet iz drugog rada, izvor mora da stoji i na slajdu, isto kao u samom radu: citiranje tabela i slika.

Rečenica kojom se nalaz izlaže

Za svaki slajd sa rezultatom pripremi tri rečenice, uvek istim redom. Time izlaganje dobija ritam koji se čuje i bez slajdova.

1. Šta je proveravano — jedna rečenica, vezana za hipotezu.
2. Šta je dobijeno — sa brojem, bez čitanja cele tabele.
3. Šta to znači u granicama podataka — jedna rečenica, sa ogradom.

Drugom hipotezom je proveravano da li se zadovoljstvo poslom razlikuje prema dužini staža. Zaposleni sa stažom do tri godine iskazali su niže prosečno zadovoljstvo od onih sa dužim stažom, i ta razlika se pokazala statistički značajnom. To upućuje na to da su prve godine u malim kolektivima kritičan period, uz ogradu da je grupa sa najdužim stažom u uzorku najmanja.

Poslednja rečenica radi dva posla odjednom: daje smisao nalazu i unapred iznosi ograničenje. Ograda izgovorena sopstvenim glasom je snaga; ista ograda izrečena kao odgovor na primedbu deluje kao popuštanje.

Ono što se ne radi: čitanje brojeva iz tabele redom. Ako izgovaraš vrednosti koje su na platnu, slušalac ne zna gde da gleda i prestaje da sluša. Kako se isti nalaz piše u samom radu, gde važe stroža pravila: kako se opisuju rezultati.

Status hipoteza na jednom mestu

Posle tri nalaza ide slajd koji daje celinu. To je najkorisniji slajd u celoj prezentaciji, jer komisija na njemu vidi šta je rad uradio, bez traženja.

Hipoteza	Ishod
H1 — nematerijalni podsticaji i zadovoljstvo	potvrđena
H2 — dužina staža i zadovoljstvo	potvrđena
H3 — nivo obrazovanja i zadovoljstvo	nije potvrđena

Dve stvari o ovom slajdu.

Prvo, hipoteze se pišu skraćeno, ne u punoj formulaciji. Puna formulacija zauzme tri reda i slajd postane nečitljiv.

Drugo, nepotvrđena hipoteza stoji tu bez ublažavanja i bez boje koja je izdvaja kao problem. Ne piše „delimično potvrđena”, ne piše crvenim. Nepotvrđena hipoteza je uredan nalaz i tako se i prikazuje.

Ako te komisija pita baš o njoj — a pitaće — odgovor je pripremljen: odakle je hipoteza izvedena, zašto izostanak razlike ima smisla u ovom kontekstu, i šta bi trebalo proveriti dalje. Kako se takav nalaz uopšte tumači i piše: neočekivani rezultati.

Šta sa nalazima koji nisu ušli

Sele se u skrivene slajdove iza kraja prezentacije, po redosledu po kom bi mogli zatrebati:

• Struktura uzorka, u tabeli
• Deskriptivni pokazatelji po svim varijablama
• Pune verzije tabela čiji su izvodi bili u izlaganju
• Prikaz za svaku hipotezu koja nije dobila svoj slajd
• Stavke instrumenta

Označi ih tako da ih nađeš brzo — brojevima ili kratkim naslovima koje vidiš u pregledu slajdova. Pod svetlima reflektora se ne listaju slajdovi jedan po jedan.

Rečenica koja uz to ide: „To se vidi u tabeli koju sam pripremio, mogu da je pokažem.” Zatim je otvoriš. Nema boljeg pokazatelja da poznaješ sopstvene podatke.

Tempo i vreme

Četiri slajda za rezultate, oko četiri minuta. To je oko minut po slajdu, što znači tri rečenice i kratku pauzu.

Pauza posle svakog nalaza nije gubljenje vremena. Ona daje komisiji trenutak da pogleda prikaz, i u tom trenutku nalaz ulazi u beleške. Izlaganje bez pauza zvuči kao odgovaranje naučenog gradiva, a uz to skriva granicu između dva nalaza, pa se oba zapamte upola.

Ako u probi shvatiš da ne stižeš, ne skraćuj rečenice — izbaci ceo nalaz i prebaci ga u skrivene slajdove. Dva ispričana nalaza vrede više od tri odrecitovana.

Kako se rezultati uklapaju u ceo scenario od deset minuta, sa ostalim delovima: prezentacija za odbranu diplomskog rada.

Najčešće greške

• Svaka tabela iz rada na svom slajdu. Deset prikaza u nizu se ne pamte i pojedu vreme koje je trebalo zaključku.
• Naslov koji imenuje temu, a ne nalaz. Slajd tada zahteva da ga komisija sama protumači.
• Čitanje brojeva redom. Slušalac ne zna gde da gleda i prestaje da prati.
• Ekran iz programa za obradu, prekopiran kao slika, sa svim ispisom i oznakama koje niko ne čita sa udaljenosti.
• Dva grafikona na istom slajdu, pa poruka nije jasna ni tebi dok govoriš.
• Nepotvrđena hipoteza izostavljena sa slajda sa statusom, u nadi da neće biti primećena. Biće, jer se hipoteze broje.
• Tvrdnja o uzroku izgovorena usput, iako nacrt istraživanja pokazuje samo povezanost.
• Nema pauze između nalaza, pa se tri rezultata stope u jedan niz rečenica.
• Prikaz bez izvora, kad nije tvoj.

Provera dan pre

1. Ima li deo o rezultatima najviše četiri slajda?
2. Je li svaki naslov slajda sam nalaz, a ne naziv varijable?
3. Ima li ijedan slajd više od jednog prikaza?
4. Čita li se svaki prikaz sa poslednjeg reda u prostoriji?
5. Imaš li za svaki nalaz pripremljene tačno tri rečenice?
6. Izgovaraš li bar jednu ogradu sam, bez pitanja?
7. Stoji li nepotvrđena hipoteza na slajdu sa statusom, ravnopravno sa ostalima?
8. Jesu li skriveni slajdovi označeni tako da ih nađeš za nekoliko sekundi?

Kako izgleda deo izlaganja koji ovome prethodi: metodologija na slajdu. A pitanja koja posle rezultata gotovo uvek dođu: pitanja o uzorku i obradi podataka.