Kako se pišu ciljevi i zadaci rada
Razlika između cilja i zadatka diplomskog rada, kako se zadaci izvode iz cilja, primeri dobrih i loših formulacija i kako se zadaci proveravaju u zaključku.
Cilj je ono što radom hoćeš da postigneš, zadaci su koraci kojima se do toga stiže. Cilj je jedan i formuliše se jednom rečenicom u infinitivu ili glagolskoj imenici; zadataka je obično tri do šest i svaki od njih je radnja koja se može obaviti i proveriti.
Najkraća provera da li si ih razlikovao: zadatak se može odštriklirati, cilj ne. „Utvrditi strukturu uzorka prema stažu” je nešto što na kraju rada ili jeste urađeno ili nije. „Doprineti razumevanju zadovoljstva poslom” nije zadatak — to je cilj, i nema trenutka u kom se može reći da je zatvoren.
Druga provera je po broju: ako imaš pet ciljeva, verovatno imaš jedan cilj i četiri zadatka koji su pogrešno nazvani ciljevima. Mentori to vraćaju gotovo automatski.
Ovaj tekst se bavi odnosom cilja i zadataka i formulacijama. Kako se cilj izvodi iz predmeta istraživanja i gde se predmet piše, to je zasebno: predmet i cilj istraživanja.
Odakle šta dolazi
Lanac je uvek isti i svaka karika sledi iz prethodne:
Problem → predmet → cilj → zadaci → istraživačka pitanja ili hipoteze → poglavlja → zaključak
Ako ti neka karika fali, sledeća visi. Najčešće fali veza između zadataka i poglavlja: student napiše pet zadataka u uvodu, pa ih nikad više ne pomene, a rad ima sasvim drugu strukturu.
Zadaci su zato korisniji nego što izgledaju. Oni su, praktično, skica sadržaja rada napisana pre nego što se rad napiše.
Kako se piše cilj
Cilj je jedna rečenica. Počinje glagolom u infinitivu ili glagolskom imenicom i sadrži tri elementa: šta se radi, sa čim i na kome.
Slabo: Cilj rada je da se istraži zadovoljstvo poslom.
Nedostaje na kome i u odnosu na šta. Rečenica važi za bilo koji rad u oblasti.
Jako: Cilj rada je da se utvrdi povezanost učestalosti nematerijalnih podsticaja i zadovoljstva poslom zaposlenih u maloprodajnim objektima jednog trgovinskog lanca.
Glagoli koji se koriste u cilju: utvrditi, ispitati, analizirati, opisati, uporediti, proceniti, objasniti. Glagoli koji tu ne stoje: razumeti, doprineti, ukazati, obraditi, sagledati — jer ne opisuju radnju koja ima ishod.
Opšti i posebni cilj
Neke katedre traže podelu na opšti i posebne ciljeve. Tada je opšti cilj ono što je gore opisano, a posebni ciljevi su njegovi delovi — praktično isto što drugde stoji kao zadaci.
Ako uputstvo tvoje katedre traži i posebne ciljeve i zadatke, napravi jasnu razliku: posebni ciljevi su saznajni ishodi, zadaci su radnje kojima se do njih stiže. Ako to izgleda kao cepanje dlake, verovatno je — pitaj mentora da li katedra zaista traži oba.
Kako se piše zadatak
Zadatak počinje glagolom u infinitivu i opisuje jednu radnju sa jednim ishodom.
Obrazac: glagol + šta + na čemu / kako.
Analizirati domaću i stranu literaturu o oblicima nematerijalnih podsticaja i njihovom dejstvu na zadovoljstvo poslom.
Operacionalizovati zadovoljstvo poslom kroz četiri dimenzije i sastaviti instrument kojim se one mere.
Utvrditi strukturu uzorka prema polu, stažu i tipu objekta.
Ispitati razliku u prosečnom skoru zadovoljstva između zaposlenih koji češće i ređe prijavljuju nematerijalne podsticaje.
Formulisati preporuke za rukovodioce objekata na osnovu dobijenih nalaza.
Primeti da su ovo redom: teorijski rad, priprema instrumenta, deskripcija, provera veze, primena. To je i redosled poglavlja.
Šta zadatak nije
| Napisano kao zadatak | Zašto ne stoji | Kako se ispravlja |
|---|---|---|
| Doprineti unapređenju prakse | Nema ishod koji se proverava | To je cilj ili značaj rada, ne zadatak |
| Obraditi temu zadovoljstva poslom | „Obraditi” ne znači ništa određeno | Analizirati literaturu o… / Utvrditi… |
| Sprovesti anketu | Tehnička radnja, ne saznajni korak | Prikupiti podatke o… putem upitnika na uzorku od… |
| Napisati zaključak | Deo pisanja rada, ne istraživanja | Izostaviti |
| Dokazati da podsticaji povećavaju zadovoljstvo | Unapred zna ishod | Ispitati da li postoji razlika u… |
Poslednji red je najvažniji. Zadatak se ne piše tako da pretpostavlja rezultat. Ako u zadatku stoji „dokazati”, istraživanje više nije provera nego traženje potvrde.
Koliko zadataka
Tri do šest. Ispod tri znači da su preširoki i da će se svaki raspasti na nekoliko poglavlja. Preko šest znači da si u zadatke uvrstio tehničke korake koji tamo ne pripadaju.
Raspodela koja se u praksi javlja kod empirijskog rada:
| Zadatak | Čemu odgovara u radu |
|---|---|
| 1. Teorijski — pregled pojmova i dosadašnjih nalaza | Teorijski deo |
| 2. Metodološki — operacionalizacija i instrument | Poglavlje o metodologiji |
| 3. Deskriptivni — opis uzorka i osnovnih pokazatelja | Prvi deo rezultata |
| 4. Analitički — provera veze ili razlike | Drugi deo rezultata |
| 5. Primenjeni — preporuke | Zaključak ili posebno potpoglavlje |
Rad koji nema empirijski deo ima drugačiju raspodelu — više teorijskih i uporednih zadataka — ali princip ostaje: svaki zadatak ima svoje mesto u sadržaju.
Veza zadataka i istraživačkih pitanja
Zadatak i istraživačko pitanje nisu isto, iako su često o istom.
- Zadatak je radnja: Ispitati razliku u prosečnom skoru između dve grupe.
- Istraživačko pitanje je upitna rečenica: Da li se prosečan skor zadovoljstva razlikuje između zaposlenih koji češće i ređe prijavljuju podsticaje?
- Hipoteza je tvrdnja koja se proverava: Zaposleni koji češće prijavljuju podsticaje imaju viši prosečan skor zadovoljstva.
U mnogim radovima postoje sva tri sloja i to je u redu dok se ne razmnože. Pravilo: analitički zadatak → jedno istraživačko pitanje → jedna hipoteza. Kako se pitanja formulišu i kada se biraju umesto hipoteza: istraživačka pitanja.
Teorijski i metodološki zadaci nemaju svoje istraživačko pitanje i to je normalno. Njima se ništa ne proverava, njima se rad priprema.
Gde ciljevi i zadaci stoje u radu
Na tri mesta, i moraju biti istovetno formulisani na sva tri:
U prijavi teme. Prvi put se pišu tu i tu se najviše menjaju.
U uvodu rada. Posle problema i predmeta, pre strukture rada. Cilj u jednoj rečenici, zadaci kao numerisana lista.
U zaključku. Ne prepisani, nego zatvoreni — za svaki zadatak jedna rečenica o tome šta je njime utvrđeno.
Čest previd: zadaci se u uvodu napišu u jednoj formulaciji, pa se tokom pisanja istraživanje malo promeni, a uvod ostane star. Poslednja provera pred predaju mora da uporedi uvod i zaključak red po red.
Gde tačno u strukturi stoji uvod, a gde zaključak: struktura diplomskog rada.
Kako se zadaci zatvaraju u zaključku
Najjednostavniji i najsigurniji obrazac je da zaključak prati redosled zadataka, po jedan pasus na zadatak.
Prvim zadatkom je pregledana domaća i strana literatura o nematerijalnim podsticajima. Utvrđeno je da se u dosadašnjim istraživanjima ta veza najčešće ispituje na velikim preduzećima, dok je maloprodaja slabije zastupljena.
Trećim zadatkom je opisan uzorak. U istraživanju je učestvovalo 96 zaposlenih iz jedanaest objekata, od kojih je 64 odsto žena, a prosečan staž iznosi 6,4 godine. (Brojevi su ilustracija zamišljenog istraživanja.)
Ovakav zaključak komisija čita sa olakšanjem, jer odmah vidi da je rad uradio ono što je najavio.
Ako neki zadatak nije mogao da se ostvari — uzorak je ispao manji, podaci nisu bili dostupni — to se kaže otvoreno i smešta u ograničenja. Prećutan zadatak je ono što se na odbrani prvo primeti.
Najčešće greške
- Pet ciljeva umesto jednog cilja i četiri zadatka
- Cilj koji važi za bilo koji rad u oblasti, bez uzorka i konteksta
- Zadaci sa glagolima bez ishoda — obraditi, sagledati, ukazati
- Zadatak koji pretpostavlja rezultat — dokazati, potvrditi
- Tehnički koraci u zadacima — napisati uvod, odštampati rad, sprovesti anketu
- Zadaci koji se nigde ne poklapaju sa sadržajem rada
- Različite formulacije u prijavi teme, uvodu i zaključku
- Zadatak koji nije ostvaren, a nigde nije pomenut
Provera pre slanja mentoru
- Imam li tačno jedan cilj i on stoji u jednoj rečenici?
- Sadrži li cilj šta se istražuje, u odnosu na šta i na kome?
- Ima li zadataka između tri i šest?
- Počinje li svaki zadatak glagolom u infinitivu i opisuje jednu radnju?
- Može li se za svaki zadatak reći gde je u sadržaju rada ostvaren?
- Ima li ijedan zadatak koji unapred zna ishod?
- Jesu li formulacije u uvodu i zaključku identične?
- Zatvara li zaključak svaki zadatak jednom rečenicom?
Zadaci se u metodološkom delu razrađuju u konkretne korake prikupljanja podataka: kako se opisuje postupak istraživanja.