Šta se radi kada komisija nađe grešku u radu
Kako se reaguje kada komisija na odbrani nađe grešku u radu: tipovi grešaka, obrazac odgovora, šta se priznaje odmah i kada se rad vraća na doradu.
Greška u radu se na odbrani priznaje, objasni i ograniči — tim redom, u tri rečenice, bez odbrane i bez izvinjavanja. Prvo se kaže da je opažanje tačno, zatim zašto je do toga došlo, pa šta to znači za zaključke rada. Posle toga se ćuti i čeka sledeće pitanje.
To zvuči jednostavno, a u sali je najteži trenutak odbrane, jer instinkt vuče u dva pogrešna smera: da se greška umanji („to je sitnica”) ili da se objašnjava dok ne postane rasprava. Oba se prepoznaju i oba koštaju više od same greške.
Vredi znati i ovo: komisija očekuje da grešaka ima. Diplomski rad je studentski rad i članovi komisije su pročitali stotine takvih. Pitanje nije da li će naći nešto, nego da li ti razumeš šta je našla i koliko to menja tvoje nalaze. Student koji tačno zna domet svoje greške ostavlja bolji utisak od studenta u čijem radu greška nije primećena.
Ovaj tekst se bavi greškama u samom radu koje isplivaju na terminu. Sistematska kritika metodološkog izbora je nešto drugo i ima svoj obrazac: kako se odgovara na kritiku metodologije.
Nisu sve greške iste težine
Prvi korak je da u sekundi prepoznaš o kojoj je vrsti reč, jer od toga zavisi koliko dugačak odgovor ide.
| Vrsta | Primer | Koliko menja rad | Dužina odgovora |
|---|---|---|---|
| Tehnička | Pogrešan broj tabele, ista slika citirana dvaput, pogrešna godina u spisku literature | Ništa | Jedna rečenica |
| Redakcijska | Nedosledan stil citiranja, neujednačeni naslovi, prelom tabele preko dve strane | Ništa suštinski | Jedna do dve rečenice |
| Računska | Zbir procenata nije sto, broj ispitanika u tabeli ne odgovara broju u tekstu | Može da pomeri jedan nalaz | Dve do tri rečenice |
| Sadržajna | Pogrešno pripisana definicija, pogrešno protumačen tuđi nalaz | Slabi teorijski deo | Tri rečenice |
| Metodološka | Zaključak koji uzorak ne pokriva, tvrdnja o uzroku iz korelacije | Menja domet zaključaka | Tri do četiri rečenice, uz ograničenje |
Najveći deo onoga što komisija izgovori spada u prve dve vrste. Na njih se odgovara kratko i ide dalje — dugačak odgovor na kucaću grešku ostavlja utisak da ne razlikuješ bitno od nebitnog.
Obrazac u tri rečenice
Prva rečenica: priznaj tačno ono što je rečeno.
U pravu ste, u tabeli 7 zbir ne daje sto odsto.
Bez „možda”, bez „mislim da”. Ako je opažanje tačno, potvrđuje se odmah.
Druga rečenica: reci odakle greška.
Reč je o zaokruživanju na jednu decimalu kod pet kategorija; u bazi je zbir tačan.
Objašnjenje mora biti stvarno i proverljivo. Ako ne znaš odakle greška, to se takođe kaže — vidi niže.
Treća rečenica: reci šta to znači za zaključak.
Raspored po kategorijama i nalaz koji iz njega izvodim se time ne menjaju.
Ili, ako se menja:
Zbog toga tvrdnja na strani 48 važi samo za grupu zaposlenih sa punim radnim vremenom, a ne za ceo uzorak.
Treća rečenica je ona koja odvaja dobar odgovor od lošeg. Ona pokazuje da razumeš domet greške, a ne samo da si je čuo.
Kad ne znaš odakle greška
Dešava se, i to najčešće kod brojeva u tabelama koje si pravio pre nekoliko meseci.
Ne improvizuj objašnjenje. Član komisije ima rad pred sobom i proveriće svaku brojku koju izgovoriš. Umesto toga:
Ne mogu da vam iz glave kažem odakle je ta razlika došla i ne bih da pogađam. Podaci su mi u bazi i mogu da proverim; ono što nalaz nosi jeste da je razlika između te dve grupe postojala u istom smeru i u ostalim pitanjima.
Obrazac je: priznaš granicu, odbiješ da nagađaš, vratiš se na ono što podaci pokazuju. To je jači potez od izmišljenog objašnjenja koje se raspadne na potpitanju.
Kad se ne slažeš da je greška
Ponekad je opažanje netačno — član komisije je pogrešno pročitao tabelu ili se poziva na verziju rada koja nije konačna.
Tada se sme reći, ali jednom, mirno i sa dokazom:
Dozvolite da proverim… Na strani 52, u drugom redu, stoji brojka 47. Moguće je da je reč o tabeli iz prethodne verzije rada.
Tri pravila:
- Bez pobedničkog tona. Ispravljaš podatak, ne čoveka.
- Sa dokazom u ruci. Zato se štampani primerak sa obeleženim stranama nosi na odbranu.
- Jednom. Ako član komisije ostane pri svome, prelazi se dalje. Insistiranje pretvara sitnicu u sukob koji pamte svi u sali.
Greške koje ti sam nađeš pre komisije
Najbolji scenario je da grešku otkriješ dok pripremaš izlaganje, nedelju dana pre termina. Šta tada:
Ako je rad još kod mentora, ispravlja se i predaje ispravljena verzija. Primedbe i ispravke se vode uredno, tačku po tačku: kako se rade ispravke mentora.
Ako je rad već predat komisiji, ne štampa se nova verzija na svoju ruku. Javi mentoru šta si našao i pitaj kako da postupiš. Uobičajeno je da se sitna greška sam pomene na odbrani, u jednoj rečenici, na kraju odgovarajućeg dela izlaganja:
Na ovom mestu moram da napomenem da se u tabeli 7 potkrala greška u zbiru zaokruženih procenata; ispravna vrednost je 100, a raspored se time ne menja.
Time si greški oduzeo svaku težinu. Komisija je više ne može „otkriti” — ti si je prijavio.
Ako je greška velika — pogrešno primenjen postupak obrade, nalaz koji ne sledi iz podataka — ne rešava se na odbrani. Tu se zove mentor i razgovara o pomeranju termina. Neprijatno jeste; brani se rad koji se raspada u sredini izlaganja mnogo neprijatnije.
Šta se ne radi
- Umanjivanje. „To je nebitno” je odgovor koji komisija čuje kao odbijanje da se prizna. Čak i kad je stvarno nebitno, to zaključuje komisija, ne ti.
- Prebacivanje na druge. Mentor, statističar koji je „obradio podatke”, anketari, program — ništa od toga nije odgovor. Rad je tvoj i ti ga braniš.
- Izmišljanje podatka da bi se rupa popunila. Najskuplja greška na odbrani i jedina koja zaista ume da pokvari ocenu.
- Preterano izvinjavanje. Jedno „u pravu ste” je dovoljno. Tri izvinjenja pretvaraju sitnicu u priznanje da rad ne valja.
- Rasprava. Ako se pojavi drugo i treće potpitanje o istoj stvari, to je znak da treba stati, a ne da treba jače objašnjavati.
- Ćutanje. Tišina duža od par sekundi se čita kao da nemaš odgovor. „Dozvolite trenutak da proverim” je uvek bolje.
Kako se greška pretvara u ograničenje
Deo grešaka se elegantno prevodi u jezik ograničenja istraživanja, i to je potez koji komisija ceni.
Primeri prevoda, na zamišljenom istraživanju o zadovoljstvu poslom:
| Primedba | Odgovor u jeziku ograničenja |
|---|---|
| Uzorak je premali za tvrdnju koju izvodite | Slažem se; zato nalaz važi za ovu grupu ispitanika, a ne za celu populaciju, i tako je i formulisan u zaključku |
| Ne možete iz ovoga tvrditi da jedno uzrokuje drugo | Tačno, reč je o povezanosti, ne o uzroku; smer veze se ovim nacrtom ne može utvrditi |
| Podaci su prikupljeni u jednom preduzeću | To je ograničenje konteksta; nalazi se ne prenose na granu, nego opisuju jedan slučaj |
| Nedostaje poređenje sa novijom literaturom | Prihvatam; pregled je zaključen ranije i to je jedan od pravaca za dopunu |
Ako si ta ograničenja već napisao u radu, odgovor je lakši — pozivaš se na svoj tekst umesto da improvizuješ. Kako se pišu: ograničenja istraživanja.
Da li se rad zbog greške vraća
Retko, i gotovo nikad zbog onoga što se nađe na samom terminu. Rad se po pravilu vraća pre zakazivanja odbrane — mentor ili komisija traže dopune dok pišu izveštaj, i to nije pad nego deo postupka.
Da bi se rad vratio sa same odbrane, mora biti reč o nečemu što ruši nalaze u temelju. Postupak u takvom slučaju propisuje fakultet i razlikuje se od ustanove do ustanove; ako ti se čini da bi to moglo biti u igri, pitaj mentora unapred, a ne na dan termina.
Ono što se zaista dešava jeste da težina i broj grešaka utiču na ocenu. Zato se isplati poslednja provera pred predaju, na kojoj se hvata većina tehničkih i računskih grešaka.
Provera pre predaje rada
- Da li zbirovi u svakoj tabeli daju ono što treba?
- Odgovara li broj ispitanika u tekstu broju u svakoj tabeli?
- Ponavlja li se isti podatak negde sa dve različite vrednosti?
- Ima li svaka tabela i slika broj, naslov i izvor?
- Poklapa li se numeracija u sadržaju sa numeracijom u tekstu?
- Da li svaka tvrdnja u zaključku ima podatak iza sebe?
- Ima li u zaključku reči koje tvrde uzrok tamo gde postoji samo povezanost?
Kad je to prošlo, ostaje priprema samog termina: kako izgleda odbrana diplomskog rada i pitanja o literaturi na odbrani.