Opis uzorka u rezultatima

Poglavlje sa rezultatima skoro uvek počinje istom stvari: tabelom koja kaže ko je zapravo odgovorio. Ta tabela je kratka, dosadna i najčešće loše urađena — u njoj se nađe sve što je anketa pitala, ili se ne nađe ništa jer je opis uzorka ostao u metodologiji.

Ovaj tekst je o toj jednoj tabeli i o pasusu oko nje. Kako se uzorak bira, koliko ih treba i kojim postupkom — to je druga tema: uzorak u istraživanju.

Zašto stoji u rezultatima, a ne u metodologiji

Razlika je jednostavna. U metodologiji stoji kako je uzorak trebalo da izgleda: koga si ciljao, po kom kriterijumu, na koji način dolazio do ljudi. To postoji pre nego što je prvi upitnik popunjen.

Ono kako je uzorak ispao ne postoji dok podaci ne stignu. To je nalaz, i ide u rezultate, na njihov početak. Metodologija ne može da zna koliko će ljudi odgovoriti.

Šire o toj granici i o desetak spornih rečenica: šta ide u metod, a šta u rezultate.

Jedan izuzetak postoji. Ako šablon fakulteta izričito traži da opis ostvarenog uzorka stoji u metodologiji, poštuje se šablon — ali se onda isti podaci ne ponavljaju u rezultatima. Jedan podatak, jedno mesto.

Šta u tabelu ide

Pravilo je uže nego što se misli: u tabelu ide ono što je potrebno da bi se nalaz razumeo i ograničio, a ne sve što je anketa pitala.

Ide:

• obeležja po kojima se kasnije porede grupe (ako poredi po stažu, staž mora biti tu)
• obeležja koja određuju domašaj nalaza (ustanova, sektor, godina studija)
• osnovni sastav uzorka koji čitalac očekuje za tvoju oblast

Ne ide:

• obeležje koje se nigde dalje u radu ne pominje
• pitanje koje je stavljeno u anketu „za svaki slučaj”
• podatak koji u maloj grupi imenuje pojedinca

Provera koja rešava većinu nedoumica: za svaki red se pitaj gde se u ostatku rada taj podatak koristi. Ako nigde, red ne ide u tabelu. Koja su to pitanja i kako se postavljaju u samoj anketi: demografska pitanja.

Kako tabela izgleda

Jedna tabela, jedna struktura, bez ukrasa.

Nekoliko pravila koja se u ovoj tabeli stalno krše.

Procenti se računaju na broj onih koji su na to pitanje odgovorili, ne uvek na ukupan uzorak. Ako je pet ljudi preskočilo pitanje o stažu, to se napiše ispod tabele.

Zbir svake grupe je 100%, a zaokruživanje se proverava. Ako ispadne 99,9 ili 100,1, to se pomene u napomeni, a ne krpi menjanjem jednog broja.

Broj decimala je isti u celom radu — obično jedna. Ako u jednoj tabeli piše 67,6 a u sledećoj 32, to se primeti pre svega ostalog.

Tabela ima broj i naziv, kao svaka druga: tabele i grafikoni u rezultatima.

Kružni grafikon za pol i staž ne treba. On zauzima pola strane da prikaže dva broja koja su već u tabeli.

Za obeležja koja su brojčana — godine, staž, broj zaposlenih — postoje dve mogućnosti. Ili se razvrstaju u raspone i uđu u istu tabelu, ili se prikažu kao prosek sa rasponom od najmanje do najveće vrednosti, u rečenici ispod. Oba oblika prolaze; ono što ne prolazi jeste da isto obeležje u jednoj tabeli bude raspon, a u sledećoj prosek.

Tekst koji stoji uz tabelu

Tabela se ne ostavlja sama, ali se ni ne prepričava. Pasus iznad ili ispod ima tri do pet rečenica i radi tri stvari.

Kaže koliko ih je ukupno. „U istraživanju je učestvovalo 142 zaposlena.”

Istakne ono što je za nalaz važno. Ne sve iz tabele, nego jedan ili dva podatka koji se kasnije koriste: „Više od dve trećine uzorka su žene, a najveći deo ima između šest i petnaest godina staža.”

Pomene neravnotežu, ako postoji. Ako je jedna kategorija mnogo manja od druge, to se kaže odmah, jer utiče na poređenja koja slede.

Ono što se ne piše: rečenica po rečenica prepisana iz tabele, tumačenje („to pokazuje da je struka feminizirana”) i ocena („uzorak je reprezentativan”). Reprezentativnost se ne tvrdi na osnovu ove tabele.

Poređenje sa populacijom je posebna stvar i sme se napisati samo ako podatak o populaciji zaista imaš iz izvora koji možeš da citiraš. Tada ide u jednu rečenicu, sa izvorom. Bez izvora se ne procenjuje „na oko” koliko uzorak liči na celinu.

Odziv i isključeni upitnici

Ovo je deo koji se najčešće izostavi, a najviše se pita na odbrani. Ide neposredno pre ili posle tabele, u dve do tri rečenice.

Sadrži: koliko je ljudi pozvano ili koliko je upitnika podeljeno, koliko ih se vratilo, koliko je isključeno i po kom pravilu, i koliko ih je ušlo u analizu.

Primer: „Upitnik je poslat na 210 adresa. Vraćeno je 156 popunjenih. Isključeno je 14 upitnika: devet zbog nepopunjenog dela sa glavnim skalama i pet zbog istog odgovora na svim stavkama. U analizu je ušlo 142 upitnika.”

Pravilo za isključivanje mora biti napisano u metodologiji pre nego što se primeni, jer se inače pretvara u biranje podataka. Delimično popunjen upitnik se ne izbacuje automatski: ako su glavni delovi popunjeni, ostaje, a nedostajući odgovori se označavaju i pominju ispod tabele. Odziv se računa kao odnos vraćenih i poslatih upitnika, i prikazuje se u istoj rečenici sa brojevima iz kojih je izveden.

Broj koji ulazi u sve kasnije tabele je poslednji — onaj posle isključivanja. Ako se u nekoj tabeli pojavi drugi ukupan broj, razlog se objašnjava odmah ispod nje.

Kod kvalitativnog rada ovaj deo izgleda drugačije, ali postoji. Umesto tabele sa procentima ide kratak opis sagovornika — koliko ih je, po čemu se razlikuju i zašto su baš oni izabrani — u obliku koji nikoga ne imenuje.

Male kategorije i anonimnost

Tabela strukture je najčešće mesto na kom se anonimnost izgubi, a da autor to ne primeti.

Ako ukrstiš sektor i staž u maloj organizaciji, ćelija sa jednim ili dva čoveka imenuje konkretne ljude. Isto važi za kategoriju „drugo” u kojoj je jedna osoba.

Rešenja su dva, i oba su legitimna. Kategorije se spajaju u šire („preko 15 godina” umesto pet raspona), ili se ukrštanje ne radi i prikazuje se svako obeležje posebno. Odluka se pomene u radu jednom rečenicom. Provera je jednostavna: pogledaj svaku ćeliju sa brojem manjim od tri i pitaj se da li bi neko iz te sredine znao o kome je reč.

Najčešće greške

• Opis ostvarenog uzorka u metodologiji, pa se ponavlja u rezultatima
• Sve što je anketa pitala ubačeno u tabelu, uključujući obeležja koja se nigde ne koriste
• Odziv i isključeni upitnici nigde navedeni
• Pravilo za isključivanje smišljeno posle gledanja podataka
• Procenti računati na ukupan uzorak iako deo ljudi na pitanje nije odgovorio
• Različit ukupan broj u tabelama, bez objašnjenja
• Tumačenje sastava uzorka umesto opisa
• Tvrdnja da je uzorak reprezentativan, bez osnove za nju
• Ćelije sa jednim ispitanikom, po kojima se prepoznaje ko je ko