Kontrolna i eksperimentalna grupa

Kontrolna grupa ne postoji da bi rad izgledao ozbiljnije. Ona postoji zato što bez nje ne znaš šta bi se desilo i da ništa nisi uradio. Ljudi se menjaju od septembra do decembra i bez ijedne tvoje radionice: uče, stare, prolaze kroz iste događaje, drugi put rešavaju isti test. Kontrolna grupa je jedini način da se ta promena odbije od tvoje.

To je cela njena uloga, i iz nje sledi sve ostalo. Ako kontrolna grupa nije upoređiva sa eksperimentalnom, ona ne odbija ništa — samo unosi drugu razliku u rezultat.

Šta razlikuje dve grupe

Eksperimentalna grupa prolazi kroz postupak koji ti uvodiš. Kontrolna grupa ne prolazi, ali se meri isto, u isto vreme, istim instrumentom.

Kontrolna grupa nije „grupa koja ništa ne radi”. Ona radi ono što bi se ionako radilo — redovnu nastavu, uobičajenu proceduru, standardni materijal. Ako u tvom nacrtu kontrolna grupa u tih šest nedelja bukvalno nema nikakav sadržaj dok eksperimentalna ima radionice, ne poredi dva postupka nego postupak i prazninu.

Uloga svake grupe se u radu imenuje bez dvosmislenosti, isto kao i varijable koje se mere: varijable u istraživanju.

Tri načina da se odredi ko je gde

Treći red je u diplomskim radovima najčešći, jer se odeljenje ne može prerasporediti zbog studentskog istraživanja. To ne poništava nacrt, ali menja ono što se sme tvrditi i obavezuje te na proveru iz sledećeg odeljka.

Uparivanje je sredina koja se često isplati: ako imaš trideset ljudi i možeš da odlučiš ko ide gde, biraj parove slične po onome što najviše utiče na ishod — po početnom skoru, po godinama staža, po prethodnoj oceni — pa jednog iz svakog para pošalji u jednu grupu. Obeležja po kojima uparuješ se biraju unapred i pišu u metodologiji, jer uparivanje izjednačava samo po njima, a po svemu ostalom ne.

Kako se proverava da li su grupe izjednačene

Ne pretpostavlja se — meri se, i to pre nego što postupak počne.

Merenje pre je ovde dvostruko korisno: daje ti početnu tačku za svakog ispitanika i istovremeno pokazuje da li su grupe krenule sa istog mesta. Uz njega se uporedi i sastav grupa po obeležjima koja mogu da utiču na ishod.

Praktično, u radu se to prikazuje kao kratka tabela sa strukturom obe grupe i njihovim početnim rezultatom, uz rečenicu o tome da li se razlikuju. Tehnika poređenja je ista kao za svako drugo poređenje dve grupe i bira se po tipu podatka koji porediš.

Rezultat te provere se piše u oba slučaja. Ako se grupe ne razlikuju, to je rečenica koja ti kasnije pomaže; ako se razlikuju, bolje je da to stoji u metodologiji nego da se pojavi kao pitanje na odbrani. Provera koja je urađena a nije napisana ne postoji.

Ako grupa ima premalo ljudi, ova provera ne znači ništa — razlika među grupama od po osmoro ljudi teško da će išta pokazati. Koliko ih treba i gde broj puca: koliko ispitanika je dovoljno.

Šta kada grupe nisu iste na startu

Ovo je najčešći slučaj u studentskom radu i ima tri poštena izlaza. Nijedan od njih nije prećutkivanje.

Uporedi promenu, ne krajnje stanje. Ako je jedna grupa krenula više, poredi koliko se svaka pomerila između prvog i drugog merenja, a ne gde je završila. Tvrdnja se time menja iz „grupa A je bolja” u „grupa A je više napredovala”, što je ionako ono što te zanima.

Uključi početnu razliku u obradu. Postoje postupci koji početni skor uzimaju kao dodatnu varijablu i računaju razliku uz nju. Ako ideš tim putem, to se u metodologiji imenuje i obrazlaže, a ne ubacuje usput.

Suzi tvrdnju i napiši ogradu. Najjednostavnije i uvek dostupno: opiši razliku, kaži da postoji i napiši šta zbog nje ne možeš da zaključiš. Rečenica u poglavlju o ograničenjima zatvara pitanje pre nego što ga komisija otvori: ograničenja istraživanja.

Ono što se ne radi: izbacivanje ispitanika iz jedne grupe dok se prosek ne izjednači. To više nije istraživanje. Isto važi za naknadno premeštanje ispitanika iz grupe u grupu posle prvog merenja, ma koliko razlog delovao praktičan.

Etika: šta kontrolna grupa dobija

Ako je postupak koji uvodiš nekome koristan, uskraćivanje te koristi jednoj grupi je odluka koju moraš da opravdaš. Uobičajeno rešenje je da kontrolna grupa isti sadržaj dobije posle završetka merenja. To je pošteno prema ispitanicima, ne kvari nacrt i lako se opiše u jednoj rečenici metodologije.

Uz to važi sve ostalo što istraživanje sa ljudima traži — dobrovoljnost, obaveštenost, saglasnost ustanove i zaštita identiteta: etička pitanja u studentskom istraživanju.

Kako se to piše u radu

Opis grupa nije jedna rečenica. Traži se pet podataka:

1. Koliko ljudi je u kojoj grupi.
2. Po kom kriterijumu je određeno ko je gde.
3. Kako su grupe izgledale pre postupka — struktura i početni rezultat.
4. Šta je radila kontrolna grupa u to vreme.
5. Koliko ljudi je odustalo u toku istraživanja i iz koje grupe.

Peta tačka se najčešće zaboravi, a ume da bude najvažnija. Ako je iz eksperimentalne grupe otpalo pet ljudi, a iz kontrolne nijedan, to samo po sebi menja sastav grupa i mora da se napiše.

Slabo: Istraživanje je sprovedeno na eksperimentalnoj i kontrolnoj grupi.

Jako: Eksperimentalnu grupu činilo je jedno odeljenje, a kontrolnu drugo odeljenje istog razreda, sa po dvadeset četvoro učenika na početku. Grupe nisu birane slučajnim rasporedom, jer se sastav odeljenja nije mogao menjati. Pre početka je u obe grupe primenjen isti test, i grupe se po početnom rezultatu nisu značajno razlikovale. Kontrolna grupa je u istom periodu pohađala redovnu nastavu, a isti materijal je dobila posle završetka drugog merenja. Do drugog merenja iz eksperimentalne grupe izostala su dva učenika, a iz kontrolne jedan.

Najčešće greške

• Kontrolna grupa koja ne radi ništa, umesto uobičajenog postupka
• Različiti uslovi ili različit termin merenja za dve grupe
• Nema merenja pre postupka, pa se izjednačenost ne može ni proveriti
• Grupe od po nekoliko ljudi, na kojima nijedno poređenje ne stoji
• Odustali ispitanici nisu prebrojani po grupama
• Ispitanici izbačeni naknadno da bi se prosek popravio
• Zatečene grupe predstavljene kao slučajno raspoređene
• Zaključak o uzroku iz nacrta koji ga ne nosi

Provera pre nego što postupak počne

1. Šta tačno radi kontrolna grupa dok eksperimentalna prolazi postupak?
2. Ko je odlučio ko je u kojoj grupi i mogu li to da obrazložim?
3. Imam li merenje pre postupka u obe grupe?
4. Po kojim obeležjima grupe mogu da se razlikuju, i jesam li ih izmerio?
5. Koliko ljudi ima najmanja grupa?
6. Šta kontrolna grupa dobija posle istraživanja?
7. Kako ću napisati ogradu ako se ispostavi da grupe nisu bile iste?