Kako se rezultat statističkog testa piše u tekstu

Između ispisa programa i poglavlja sa rezultatima stoji korak koji niko ne pokazuje: pretvaranje tabele brojeva u rečenice. Većina studenata ga preskoči tako što ceo ispis nalepi u rad i ispod napiše jednu rečenicu zaključka. To se vidi odmah, jer se u radu nađu redovi i oznake koje autor ne ume da objasni.

Pravilo od kog sve kreće: u rad ide ono što si razumeo i što možeš da odbraniš, a ne sve što je program prikazao.

Šta jedna rečenica o nalazu mora da nosi

Tri stvari, tim redom.

Nalaz — šta je nađeno, rečima, u pojmovima tvog istraživanja. Ne „t je iznosio”, nego „žene su u proseku iskazale više zadovoljstvo”.

Broj — podatak koji čitaocu dopušta da to proveri i odmeri: proseci, mera rasipanja, veličina razlike, ishod testa.

Ograda — dokle nalaz ide. Odnosi se na uzorak, ne na ceo sektor; radi se o razlici, ne o uticaju; veličina je skromna.

Rečenica kojoj nedostaje prvo je prepisan ispis. Kojoj nedostaje drugo je tvrdnja bez pokrića. Kojoj nedostaje treće je preterivanje, i upravo se ono najčešće pojavi na odbrani kao primedba.

Obrazac koji radi za bilo koji test

Opis → test → ishod → granica tvrdnje.

Jedan primer razvijen do kraja:

Slabo: T-test je dao t = 2,31, p = 0,022, pa je H2 potvrđena.

Jako: Prosečan skor zadovoljstva poslom kod žena iznosi 3,9 (SD = 0,74), a kod muškaraca 3,5 (SD = 0,81). Razlika je proverena t-testom za nezavisne uzorke i statistički je značajna uz usvojen prag od 0,05. Po veličini iznosi 0,4 boda na petostepenoj skali, pa se tumači kao umerena razlika među ispitanicima ovog uzorka.

Brojevi u primeru su izmišljeni radi ilustracije. Ono što se iz njega prenosi je redosled: prvo se kaže šta se vidi u podacima, tek onda se poziva na test, a na kraju se postavlja granica.

Kako se ceo odeljak organizuje oko hipoteza i gde prestaje opis a počinje tumačenje: kako se opisuju rezultati.

Šta se iz ispisa ne prepisuje

Statistički programi ispisuju mnogo više nego što ti treba, jer isti izlaz služi i za analize koje nisi radio.

U rad ne idu: nazivi dugmadi i menija, imena kolona onako kako ih program piše, oznake varijabli iz tabele umesto pravih naziva, redovi analiza koje nisi tražio, i slike ekrana sa ispisom.

Umesto slike ekrana pravi se sopstvena tabela sa onim što si izabrao da prikažeš. Ceo ispis, ako ga uputstvo traži, ide u prilog rada, a ne u poglavlje sa rezultatima.

Naziv varijable u tekstu je onaj iz upitnika i iz metodologije, ne skraćenica iz tabele. Ako je kolona u tabeli nazvana zad_pos, u radu piše „zadovoljstvo poslom”, i tako u svakom pojavljivanju.

Gde broj stoji: u tekstu ili u tabeli

Jedan podatak se prikazuje jednom. Ako je u tabeli, u tekstu se na njega upućuje i tumači se, a ne prepisuje.

Praktična podela koja prolazi:

Tekst uz tabelu ne prepričava tabelu. On kaže šta je u njoj najvažnije i šta to znači. Kako se tabela numeriše, naslovljava i kako se na nju upućuje: tabele i grafikoni u rezultatima.

Brojevi: doslednost je celo pravilo

Najpre proveri uputstvo fakulteta — ako propisuje način zapisa, ono je merodavno. Ako ne propisuje, drži se ovoga kroz ceo rad:

• Decimalni znak je zarez u tekstu na srpskom, i isti je u tekstu, tabelama i grafikonima.
• Broj decimala je isti za istu vrstu podatka svuda u radu. Proseci na jednu ili dve decimale, procenti najčešće na jednu.
• Više decimala ne znači veću preciznost. Prosek od 3,6142 na uzorku od osamdeset ljudi sugeriše tačnost koje nema.
• Uz svaki prosek ide mera rasipanja. Prosek bez nje ne govori da li su odgovori zbijeni ili razbacani.
• Oznake se objasne pri prvoj upotrebi, pa se dalje koriste dosledno.

Kod procenata uz broj uvek mora biti jasno od čega je računat, jer se inače ne može proveriti.

Glagoli koji menjaju značenje rečenice

Ovo je mesto na kom se rad najlakše prevari sam sebe.

Reč „značajan” u poglavlju sa rezultatima je tehnički termin i ne koristi se u značenju „važan”. Šta tačno tvrdi, a šta ne: statistička značajnost i p-vrednost.

Rezultati se pišu u prošlom vremenu za ono što si uradio i u sadašnjem za ono što podaci pokazuju. Lice je bezlično kroz ceo rad, kako je već usvojeno u ostatku teksta: stil pisanja diplomskog rada.

Ishod hipoteze se piše jednom, na istom mestu

Svaka hipoteza dobija zaključnu rečenicu koja kaže šta je sa njom. Ta rečenica stoji na kraju odeljka o toj hipotezi, a ne rasuta na tri mesta u radu.

Hipoteza H2, prema kojoj se zadovoljstvo poslom razlikuje po polu, potvrđena je u ovom uzorku.

Hipoteza H3, prema kojoj postoji povezanost radnog staža i zadovoljstva, nije potvrđena.

Dve stvari koje tu ne idu. Ne piše se „hipoteza je odbačena”, jer se u testiranju odbacuje pretpostavka o nepostojanju razlike, a ne tvoja hipoteza. I ne piše se „delimično potvrđena” bez objašnjenja — ako hipoteza ima više delova, kaže se koji je deo potvrđen, a koji nije.

Redosled u pasusu i u poglavlju

Jedan pasus nosi jedan nalaz. Ako u istom pasusu ima dva testa i tri zaključka, čitalac gubi vezu između broja i tvrdnje.

Unutar poglavlja se ide redosledom hipoteza, a ne redosledom kojim su analize pokretane. Nalaz koji nije prešao prag dobija isti prostor kao i onaj koji jeste — prećutan nepotvrđen nalaz je ozbiljnija greška od nepotvrđene hipoteze.

Tumačenje koje ide dalje od podataka ne stoji ovde nego u diskusiji. U rezultatima se piše šta je nađeno; zašto je tako i šta to znači za praksu dolazi kasnije.

Najčešće greške

• Slika ekrana iz programa umesto sopstvene tabele
• Isti podatak i u tabeli i prepisan u tekstu
• Skraćeni nazivi varijabli preneti iz tabele u rečenicu
• Prosek bez mere rasipanja
• Različit broj decimala na istoj vrsti podatka kroz rad
• Reč „dokazano” i reč „uticaj” tamo gde postoji samo razlika
• Više nalaza u jednom pasusu, pa se ne zna koji broj pripada kojoj tvrdnji
• Nepotvrđena hipoteza prećutana ili sabijena u pola reda

Provera pre slanja mentoru

1. Ima li svaki nalaz svoju rečenicu sa nalazom, brojem i ogradom?
2. Da li se ijedan broj pojavljuje dvaput?
3. Da li su nazivi varijabli isti kao u metodologiji?
4. Koliko decimala koristim i da li je to isto svuda?
5. Da li sam negde napisao „dokazano” ili „utiče”?
6. Idu li nalazi redom hipoteza?
7. Da li je svaka nepotvrđena hipoteza napisana isto ozbiljno kao potvrđena?