Kako se formira ocena diplomskog rada
Šta sve ulazi u ocenu diplomskog rada pored samog teksta: izlaganje, odgovori na pitanja i tok izrade, i gde se proverava pravilo tvog fakulteta.
Najčešća zabluda o oceni diplomskog rada je da se ona odnosi na tekst. Odatle i pitanje koje studenti postavljaju u pogrešnom trenutku — „koliko strana treba da bih dobio desetku” — i razočaranje kad rad koji je mentor pohvalio ne dobije ocenu koju je student očekivao.
Ocena se odnosi na rad i njegovu odbranu zajedno. To su dve stvari koje se dešavaju u različito vreme i koje procenjuju isti ljudi na osnovu različitih dokaza.
Kako se te dve stvari tačno spajaju u jednu ocenu, koliko svaka nosi i da li se uopšte izražavaju odvojeno — to određuje pravilnik tvog fakulteta. Razlike među ustanovama su stvarne i nijedan broj iz tuđeg iskustva nije prenosiv. Ovaj tekst se bavi onim što je zajedničko: šta komisija gleda i šta možeš da uradiš u vezi s tim.
Šta komisija ima pred sobom pre termina
Do dana odbrane komisija je već videla rad. Na većini fakulteta postoji i pisano mišljenje ili izveštaj mentora o radu, mada se naziv i sadržaj tog dokumenta razlikuju — šta se kod tebe traži, piše u pravilniku i zna se u studentskoj službi.
Praktična posledica je važna: veliki deo utiska je formiran pre nego što progovoriš. Odbrana taj utisak potvrđuje ili menja, ali ne kreće od nule. Zato se rad koji je predat nedovršen ne popravlja dobrim izlaganjem, a rad koji je uredan ne propada zbog treme.
Ko od članova komisije šta gleda i odakle dolaze pitanja: ko je ko u komisiji.
Šta se gleda u samom radu
Ovo se svodi na nekoliko pitanja koja član komisije postavlja dok lista.
Da li rad odgovara na ono što je najavio. Cilj postavljen u uvodu, istraživanje sprovedeno u sredini i zaključak na kraju moraju da se poklapaju. Rad koji u zaključku odgovara na drugo pitanje od onog iz uvoda gubi bez obzira na kvalitet pojedinih delova.
Da li se postupak može ponoviti. Metodologija se čita kao uputstvo: ko su ispitanici, kako su birani, čime su mereni, kako su podaci obrađeni.
Da li tvrdnje stoje na nečemu. Rečenica bez izvora i bez podatka je mišljenje, a mišljenja u radu nose samo onoliko koliko ih nosi ono na šta se pozivaju.
Da li je rad tehnički uredan. Numeracija, tabele, spisak literature, usklađenost navoda i spiska. To ne podiže ocenu samo po sebi, ali neurednost spušta, jer se čita kao odnos prema poslu: finalna provera diplomskog rada.
Šta ulazi pored teksta
Četiri stvari se procenjuju na sam dan, i sve četiri se mogu uvežbati.
Izlaganje. Da li u predviđeno vreme staje ono što je bitno, da li se prati redosled i da li se govori ili čita. Slajd koji se čita naglas radi protiv tebe, jer komisija istu rečenicu prima dvaput.
Odgovori na pitanja. Ovo je deo koji najviše pomera utisak u oba smera, i o njemu posebno u nastavku.
Poznavanje sopstvenog rada. Da li znaš odakle ti je koji podatak, zašto si izabrao baš tu metodu i šta tačno piše u izvoru koji si citirao na trideset osmoj strani.
Tok izrade. Na nekim fakultetima se u obzir uzima i kako je rad nastajao — da li si dolazio na konsultacije i kako si postupao sa primedbama. Da li je to kod tebe formalno deo ocene ili samo deo mentorovog utiska, opet zavisi od pravilnika — ali utisak postoji u svakom slučaju, i gradi se mesecima pre odbrane.
Zašto se odgovori toliko broje
Zato što su jedini deo koji se ne može pripremiti unapred u celini, pa najviše govore o tome koliko je rad tvoj.
Komisija pita da bi proverila tri stvari: razumeš li šta si uradio, vidiš li granice svojih zaključaka i umeš li da priznaš ono što ne znaš. Treća je važnija nego što studenti misle — odgovor „to nisam proveravao, ali bi se proverilo tako što…” prolazi bolje od improvizacije koja se raspadne u drugoj rečenici.
Suprotno od toga, najskuplje košta odbrana tvrdnje koja se ne može odbraniti. Rasprava sa članom komisije oko nalaza koji je prenet dalje nego što podaci nose spušta ocenu više nego sam nalaz. Kako se odgovara na primedbu i šta kad zapneš: odbrana diplomskog rada.
Šta ne utiče onoliko koliko se misli
| Ono što studenti očekuju da nosi | Šta zaista znači |
|---|---|
| Veći broj strana | ništa samo po sebi; višak teksta pre smeta |
| Dugačak spisak literature | ništa ako se izvori ne pojavljuju u tekstu |
| Veći uzorak | pomaže samo ako je opisan i ako tvrdnje staju u njega |
| Efektni slajdovi | ništa; slajd služi izlaganju, ne obrnuto |
| Složena statistika | ništa ako nije tražena hipotezom |
| Ocene iz prethodnih godina | ne ocenjuje se tvoj dosije nego ovaj rad |
Zajedničko im je da se svode na količinu. Ocenjuje se usklađenost, a ne obim. Rad od sedamdeset strana u kom se svaki deo poziva na prethodni stoji bolje od rada od sto dvadeset u kom se teorijski deo i istraživanje nikad ne sretnu.
Ako ti se čini da je ocena niža nego što je rad zaslužio
Prvo pravilo: dan odbrane nije trenutak za raspravu. Ocena se saopštava, prima se pristojno i time je termin završen.
Ako i posle nekoliko dana misliš da nešto nije u redu, postupak postoji, ali se ne izvodi po sećanju. Pravilnik tvog fakulteta određuje da li i kako se ocena može osporiti, kome se obraćaš i u kom obliku. To se proverava na tri mesta — u pravilniku, u studentskoj službi i kod prodekana za nastavu — i to tim redom.
Ono što u međuvremenu ne pomaže: rasprava u hodniku, poruka mentoru napisana u besu i traženje mišljenja od kolega koji nisu bili prisutni.
Šta možeš da uradiš pre nego što je kasno
- Uporedi cilj iz uvoda sa zaključkom, rečenicu po rečenicu.
- Pročitaj metodologiju kao neko ko treba da ponovi tvoje istraživanje.
- Proveri da svaki navod u tekstu ima jedinicu u spisku i obrnuto.
- Napiši tri pitanja koja bi ti postavio neko ko traži slabu tačku, pa pripremi odgovore.
- Izgovori izlaganje naglas, sa satom.
- Pogledaj gde tvoje tvrdnje idu dalje od podataka i suzi ih unapred.
- Pitaj mentora šta bi on pitao da nije mentor.
Sedma tačka je najkorisnija i najređe se koristi. Mentor zna gde je rad tanak, jer je video sve verzije pre ove, i po pravilu će to reći ako ga direktno pitaš.
Najčešće greške
- Priprema izlaganja, a ne pripremanje odgovora na pitanja
- Čitanje sa slajdova umesto govorenja
- Tvrdnje šire od podataka, koje se onda moraju braniti
- Nepoznavanje sopstvenog izvora kad se pita odakle je podatak
- Rasprava sa komisijom umesto prihvatanja primedbe
- Oslanjanje na tuđe iskustvo sa drugog fakulteta kao na pravilo
- Odlaganje tehničke provere rada za poslednje veče
- Pitanje o oceni postavljeno na dan odbrane, umesto provere pravilnika ranije
Gde se proverava tvoje pravilo
Pravilnik o studijama ili o završnom radu, studentska služba i mentor — u tom redosledu. Ako se odgovori razlikuju, merodavan je pisani propis, a ne ono što se pamti iz ranijih generacija. Kako ceo termin teče i u kom trenutku se ocena saopštava: kako izgleda odbrana diplomskog rada.