Kada se istraživanje ne može sprovesti
Kada ustanova odustane, ispitanici ne odgovore ili nestane vreme: kako se menja nacrt tako da istraživačko pitanje i tema rada ostanu isti.
Postoji trenutak koji većina studenata sa empirijskim radom doživi: tema je prijavljena, metodologija napisana, a istraživanje ne ide. Ustanova koja je rekla „da” prestane da se javlja, anketa posle tri nedelje ima devetnaest odgovora, sagovornici otkazuju, ili se pokaže da podataka koje si računao da ćeš dobiti prosto nema.
Prva reakcija je uvek ista i uvek pogrešna: pomisao da treba menjati temu. U ogromnoj većini slučajeva tema ostaje — menja se način na koji joj se prilazi. Razlika između rada koji se time spasi i rada koji propadne je u tome koliko rano je student priznao sebi da plan ne radi.
Prvo razdvoji dve različite situacije
Prikupljanje ne ide, ali je moguće. Odziv je slab, termini se pomeraju, ljudi obećavaju pa zaborave. Ovde se ne menja nacrt nego se menja način prikupljanja i, po potrebi, sužava tvrdnja.
Prikupljanje nije moguće. Ustanova je odbila ili povukla saglasnost, pristup podacima ne postoji, grupa ispitanika je nedostupna. Ovde se menja nacrt, i što pre to jeftinije.
Mešanje te dve situacije je najskuplja greška. Student koji tri meseca čeka odgovor koji neće stići potrošio je vreme u kom se nacrt mogao promeniti bez ikakve štete.
Četiri mesta na kojima se najčešće zapne
| Šta se desilo | Šta to zaista znači | Prvi potez |
|---|---|---|
| Ustanova ne odgovara ili odbija | nemaš pristup toj grupi ispitanika | traži drugu ustanovu iste vrste ili promeni jedinicu posmatranja |
| Anketa ima premalo odgovora | kanal ne radi, ne nužno da tema ne zanima nikoga | promeni kanal i način poziva pre nego što odustaneš od nacrta |
| Sagovornici otkazuju | vreme i motiv nisu na tvojoj strani | smanji broj razgovora i skrati protokol, ili pređi na pisane odgovore |
| Podataka nema | ono što si pretpostavio da postoji nije evidentirano | pređi na postojeće izvore i preformuliši zadatak |
Nijedan od ovih poteza ne dira istraživačko pitanje. Zato se i rade prvi.
Pravilo koje drži rad na okupu
Ono što se brani na odbrani nije anketa nego istraživačko pitanje i put od pitanja do odgovora. Dokle god pitanje ostaje isto, promena nacrta je metodološka odluka, a ne povlačenje.
Praktično to znači da se pre svake izmene postavlja jedno pitanje: da li i posle izmene odgovaram na isto pitanje, samo drugim putem? Ako je odgovor da, izmena je u redu i piše se u metodologiji. Ako je odgovor ne, onda se menjaju i ciljevi rada, a to je razgovor sa mentorom, ne tvoja odluka.
Zamene koje se u praksi pokažu kao dobre
Umesto ankete u jednoj ustanovi — ista anketa u više manjih. Tri manje organizacije često daju zbirno više odgovora nego jedna velika koja se dvoumi, a uzorak postaje raznovrsniji.
Umesto istraživanja na zaposlenima — istraživanje na korisnicima. Ako se do zaposlenih ne može, isto pitanje se često može postaviti s druge strane pulta.
Umesto novog prikupljanja — postojeći podaci. Zvanične evidencije, izveštaji institucija, javno dostupne baze i objavljeni rezultati dozvoljavaju ozbiljan rad bez ijednog upitnika. Šta se pri tome proverava i kako se izvor beleži: kako se prikupljaju sekundarni podaci.
Umesto ispitivanja ljudi — analiza materijala. Dokumenta, objave, propisana akta, medijski sadržaj i interne procedure su građa koja se sistematski razvrstava i ne traži ničiju saglasnost za učešće.
Umesto velikog uzorka — mali broj dubinskih slučajeva. Pet razgovora vođenih kako treba nose rad koji se brani; dvadeset polovičnih upitnika ne nose.
Umesto poređenja grupa — opis jedne. Ako druga grupa nikad nije stigla, hipoteza o razlici se povlači, a rad postaje opisni. To je slabija tvrdnja, ali poštena.
Umesto jednog merenja na svima — jedno merenje na onome do koga si stigao. Ako je uzorak ostao upola manji, nacrt se ne menja; menja se ko je u njemu i šta se o njemu sme reći.
Zajedničko svim zamenama je da se radi o istom pitanju postavljenom drugom izvoru. Onog trenutka kad izmena promeni i pitanje, više nije rečena zamena nego nova tema, i o njoj se odlučuje sa mentorom.
Šta se nosi mentoru
Mentor ne pomaže na rečenicu „istraživanje mi ne ide”. Pomaže na tri stvari donete zajedno:
- Šta je pokušano i kada — kome je pisano, koliko puta, šta je odgovoreno.
- Šta je prikupljeno do sada — broj odgovora, broj razgovora, materijal koji već imaš.
- Dva predloga izlaza — ne jedan, jer se o dva razgovara, a o jednom se samo klima glavom.
Taj razgovor se traži čim se vidi da plan kasni, a ne mesec dana pred rok. Izmena nacrta u ranoj fazi je normalna stvar; ista izmena dve nedelje pred predaju je improvizacija koja se vidi u tekstu.
Kad je jedini izlaz vreme
Ponekad nacrt jeste dobar i jeste izvodljiv, samo ne do datuma koji stoji u tvom planu. Ako je izbor između lošeg rada na vreme i dobrog rada nešto kasnije, drugi je skoro uvek bolji — pod uslovom da se rok formalno pomeri, a ne da se prećuti. Kako se to traži i šta pri tome treba znati: produženje roka.
Kako se promena piše u radu
Promena nacrta se ne krije i ne pominje kao drama. Ona se pojavljuje na dva mesta, u mirnom tonu.
U metodologiji, kao obrazloženje izbora: zašto je izabran baš ovaj postupak i šta ga je odredilo. U ograničenjima, kao ono što taj izbor sužava.
Slabo: Zbog nemogućnosti sprovođenja ankete, autor je bio prinuđen da rad zasnuje na dostupnim podacima.
Jako: Prvobitni plan predviđao je anketu među zaposlenima u jednoj organizaciji. Pošto saglasnost za sprovođenje nije dobijena, istraživanje je zasnovano na javno dostupnim izveštajima za period od pet godina, koji sadrže iste pokazatelje. Nalazi se zato odnose na nivo organizacije, a ne na stavove zaposlenih, pa se pitanje o razlozima ne može proveriti ovim podacima.
Druga verzija ne traži razumevanje — ona objašnjava odluku i njenu cenu. Kako se takva ograničenja formulišu da rad zbog njih ne izgleda slabije: ograničenja istraživanja.
Šta se ne radi ni u kom slučaju
- Ne izmišljaju se odgovori i ne dopunjuje se uzorak upitnicima koje si popunio sam. To je jedina greška posle koje rad ne može da se popravi.
- Ne prepisuje se tuđe istraživanje kao sopstveno.
- Ne ostavlja se metodologija koja opisuje ono što se nije desilo. Ako si pisao da će biti dvesta ispitanika, a ima ih osamdeset, menja se tekst, a ne broj.
- Ne ćuti se pred mentorom do poslednjeg trenutka.
- Ne ostaju hipoteze koje prikupljeni podaci ne mogu ni da potvrde ni da opovrgnu.
Kako se postupa kada podaci ipak postoje, ali su nepotpuni ili neupotrebljivi: šta kada prikupljeni podaci ne valjaju.
Provera kad plan počne da kasni
- Da li je moje prikupljanje sporo ili je zaista nemoguće?
- Šta sam tačno pokušao, kada, i šta mi je odgovoreno?
- Mogu li na isto pitanje da odgovorim iz drugog izvora?
- Koja od mojih hipoteza pada ako promenim nacrt?
- Koja dva izlaza nosim mentoru na razgovor?
- Koliko mi je vremena ostalo i da li se rok može pomeriti?
- Šta ću tačno napisati u metodologiji i ograničenjima o ovoj izmeni?