Kako se ograničenja brane pred komisijom
Kako se na odbrani govori o ograničenjima rada: gde se pominju u izlaganju, kako se odgovara kada ih komisija otvori i po čemu se razlikuju od greške.
Ograničenja su jedini deo rada koji studenti pišu sa osećajem da sebi škode. Logika je razumljiva: ako sam napisao da mi je uzorak mali, sam sam im dao oružje.
U stvarnosti se dešava obrnuto. Komisija zna gde su granice tvog istraživanja pre nego što sedneš — to je posao koji radi godinama. Pitanje koje se zaista postavlja nije da li granice postoje, nego da li ih ti vidiš. Rad koji ih je napisao pokazao je da vidi. Rad koji ih nije napisao ostavlja komisiji da proveri da li ih ti uopšte prepoznaješ, i to se proverava pitanjima.
Zašto priznato ograničenje radi za tebe
Ograničenje u radu menja prirodu razgovora na odbrani.
Ako je napisano, tema je kako si postupio sa njim: da li si suzio zaključak, da li si to negde pomenuo, šta bi uradio drugačije. To je razgovor o tvojim odlukama, i u njemu si na svom terenu.
Ako nije napisano, tema je da li ga primećuješ. To je ispitivanje, i tu se ne dobija ništa — u najboljem slučaju izađeš na nulu.
Otuda pravilo koje vredi zapamtiti: ograničenje koje si sam naveo više nije primedba nego deo rada. Kako se ona pišu i u kom obliku stoje u tekstu: ograničenja istraživanja.
Ograničenje nije greška
Ova razlika odlučuje o tome kako ćeš odgovoriti, i studenti je mešaju u trenutku napetosti.
| Ograničenje | Greška | |
|---|---|---|
| Šta je | posledica izbora koji je bio nužan ili svestan | nešto što je urađeno pogrešno |
| Da li se moglo izbeći | ne, ili ne u datim uslovima | da |
| Šta se radi na odbrani | objašnjava se i pokazuje kako je uzeto u obzir | priznaje se i kaže se šta menja u nalazu |
| Kako zvuči | „uzorak je prigodan, pa se nalaz ne prenosi dalje” | „u tabeli 7 je pogrešno sabrano” |
Ako se primedba odnosi na nešto što je zaista greška, ne brani se kao ograničenje — postupak je drugačiji: greška u radu na odbrani.
Gde se ograničenja pominju u izlaganju
Ne prave se za njih tri slajda i ne otvara se izlaganje izvinjenjem. Ograničenja se pominju jednom, kratko, pred kraj, i to zajedno sa onim što iz njih sledi.
Mesto je prirodno: kada dođeš do zaključka, umesto da nalaz proglasiš opštim, izgovori njegov domet.
Slabo: Nažalost, uzorak je bio mali i to je veliki nedostatak ovog rada.
Jako: Nalaz se odnosi na zaposlene u ove tri organizacije i ne prenosi se na delatnost u celini, jer je uzorak prigodan. Pod tim uslovom, razlika među grupama je jasna i dosledna kroz sva tri objekta.
Druga rečenica radi dve stvari odjednom: postavlja granicu pre nego što je neko drugi postavi, i odmah posle nje kaže šta unutar te granice stoji čvrsto. Bez drugog dela ograničenje zvuči kao povlačenje.
Kada komisija otvori ograničenje koje si napisao
Ovo je najlakši oblik pitanja i najčešći. Odgovor ima tri poteza i traje petnaest sekundi.
Potvrdi da je to tako i pokaži da je u radu. „Tako je, to smo naveli među ograničenjima u poglavlju pet.”
Reci šta si zbog toga uradio. Nije dovoljno da ograničenje postoji — pokaži da je uticalo na nešto: suzio si tvrdnju, spojio kategorije, izbegao poređenje koje podaci ne nose.
Reci šta zbog toga ne tvrdiš. Ovo je deo koji komisiju ubeđuje najviše, jer dokazuje da znaš gde ti prestaje pravo na zaključak.
Jako: Tako je, uzorak je prigodan i to je navedeno među ograničenjima. Zbog toga u radu nema tvrdnje o populaciji — poređenja su rađena samo na dve najbrojnije grupe, a zaključci su formulisani kao nalaz o ispitanicima ovog istraživanja.
Ono što ovde ne radi: ponavljanje ograničenja kao izgovora, bez ijedne posledice. Opšti obrazac za odgovaranje na metodološke primedbe: kako se odgovara na kritiku metodologije.
Kada otvori ono koje nisi napisao
Dešava se, i nije katastrofa. Jedini pogrešan potez je poricanje.
Redosled je: priznaj da je tačno, pokaži da razumeš šta to menja, i reci kako bi se rešilo.
Jako: U pravu ste, instrument nije prošao proveru pouzdanosti i to nije navedeno među ograničenjima. To znači da se rezultati po toj skali moraju čitati opreznije nego ostali. Da se istraživanje ponavlja, proveru bih sproveo pre glavnog prikupljanja.
Tri rečenice i zaustavljanje. Produženo objašnjavanje posle priznanja otvara nova pitanja i zvuči kao traženje izgovora.
Kada pokušaju da ograničenje pretvore u razlog da rad ne valja
Redak, ali neprijatan oblik. Neko iz komisije uzme ograničenje koje si sam naveo i iz njega izvede zaključak da ceo rad ne stoji.
Ovde ne pomaže ni slaganje ni svađa, nego vraćanje na ono što nalaz jeste. Ograničenje sužava domet tvrdnje, ne poništava je.
Jako: Slažem se da se ovaj nalaz ne može preneti na celu delatnost i tako nije ni formulisan. Ono što podaci pokazuju jeste da u ove tri organizacije razlika postoji i da je dosledna, a to je bio cilj postavljen u prijavi teme.
Rečenica radi zato što podseća na ono što je rad obećao. Rad se ne brani od zamerke da nije uradio nešto što nikada nije ni tvrdio da radi.
Ton koji prolazi
Dve krajnosti kvare odgovor jednako.
Prkos. Odbrana ograničenja kao da je reč o napadu — „ali to je u ovakvim istraživanjima uobičajeno” izgovoreno povišenim glasom. Komisija ne traži da se braniš, traži da misliš.
Preterano izvinjavanje. Niz rečenica o tome koliko je rad ograničen zvuči kao da ni ti ne veruješ u njega. Ako sam autor tri puta kaže da nalaz ne vredi mnogo, teško je očekivati da neko drugi tvrdi suprotno.
Mera je između: mirna konstatacija, kratko objašnjenje, i povratak na ono što rad ipak pokazuje. Kako izgleda ceo tok odbrane i kakva pitanja se očekuju: odbrana diplomskog rada.
Priprema: tri ograničenja koja ćeš sigurno dobiti
Nedelju dana pre odbrane napravi kratak spisak. Za većinu radova sa empirijskim delom on izgleda ovako:
- Uzorak — veličina, način izbora, raspored po grupama.
- Instrument — da li meri ono što tvrdi da meri i da li je proveren.
- Domet zaključka — na koga se nalaz odnosi i na koga ne.
Uz svako napiši tri rečenice: šta je ograničenje, šta si zbog njega uradio, šta zbog njega ne tvrdiš. Izgovori ih naglas. Ako ti neka rečenica zapne u govoru, prekratka je ili neiskrena — prepiši je.
Poslednji potez u pripremi: pročitaj poglavlje o ograničenjima i pitaj se koje bi četvrto ograničenje neko sa strane naveo. Ono koje ti padne na pamet obično je i ono koje će se pojaviti.
Najčešće greške
- Ograničenja nabrojana bez ijedne posledice po zaključke
- Poricanje primedbe koja je očigledno tačna
- Izvinjavanje umesto objašnjenja
- Ograničenje pobrkano sa greškom, pa pogrešan tip odgovora
- Predugačak odgovor koji otvara tri nova pitanja
- Rečenica o ograničenju bez druge polovine — bez onoga što unutar granice stoji
- Prvi put pomenuto na odbrani, a nema ga u radu
Provera pre odbrane
- Koja tri ograničenja su u mom radu najvidljivija sa strane?
- Za svako: šta sam zbog njega uradio drugačije?
- Za svako: koju tvrdnju zbog njega ne iznosim?
- Da li se u izlaganju domet nalaza pominje, i to jednom rečenicom?
- Koje ograničenje postoji, a nije napisano u radu?
- Da li umem da razlikujem primedbu o ograničenju od primedbe o grešci?
- Da li svaki moj odgovor staje u tri rečenice?