Medijator i moderator

Dve najčešće greške u radovima koji imaju treću varijablu izgledaju ovako. Prva: napisano „medijator”, a proverava se da li je veza jača kod žena nego kod muškaraca. Druga: napisano „moderator”, a proverava se da li stres objašnjava zašto preopterećenost vodi u nezadovoljstvo.

Oba puta je ime pogrešno, pa je i obrada pogrešna. Razlika između ta dva pojma je zapravo razlika između dva pitanja, i ako pitanje postaviš jasno, ime dođe samo.

Uloge osnovnih varijabli — zavisne, nezavisne i kontrolne — pokriva varijable u istraživanju. Ovde su dve uloge koje se dodaju kada veza između dve varijable već postoji, a ti hoćeš da kažeš nešto više o njoj.

Dva pitanja, dve uloge

Recimo da si utvrdio vezu: što je veće radno opterećenje, to je manje zadovoljstvo poslom.

Pitanje jedan: preko čega ta veza ide? Možda opterećenje samo po sebi ne smeta, nego izaziva iscrpljenost, a iscrpljenost obara zadovoljstvo. Varijabla koja stoji na putu između uzroka i posledice je medijator.

Pitanje dva: kod koga je ta veza jača, a kod koga slabija? Možda kod ljudi bez podrške kolega opterećenje ruši zadovoljstvo naglo, a kod onih sa podrškom jedva. Varijabla koja menja jačinu veze je moderator.

Prva reč koja pomaže: medijator objašnjava zašto, moderator kaže kada. Medijator je karika u lancu. Moderator je prekidač sa strane.

Obrati pažnju da nijedna od te dve uloge ne dovodi vezu u pitanje. Obe je dopunjuju. Zato se treća varijabla uvodi tek pošto je osnovna veza utvrđena — ako veze nema, nema ni šta da se objašnjava ni šta da se pojačava, i model sa tri varijable postaje prazna vežba.

Medijator: karika u lancu

Medijator je posledica prve varijable i uzrok druge. To znači da on mora vremenski stajati između njih — opterećenje dovodi do iscrpljenosti, iscrpljenost do pada zadovoljstva.

Ako varijabla ne može stajati između, ona nije medijator, ma koliko se povezivala sa obe. Pol ne može biti medijator veze između opterećenja i zadovoljstva, jer opterećenje ne menja pol.

Kako se proverava, u osnovi: gleda se koliko je veza između prve i treće varijable jaka sama za sebe, pa koliko od nje ostane kada se u račun uvede i ona srednja. Ako se veza osetno smanji, to upućuje na to da deo delovanja ide preko medijatora; ako praktično nestane, ceo put ide preko njega. Račun se izvodi kroz model o kom piše regresiona analiza, a savremeni pristup meri i sam posredni put, a ne samo koliko je direktna veza oslabila.

Ono što se ovde mora zapisati u ograničenjima: posrednički odnos je tvrdnja o redosledu u vremenu, a podaci iz jednog merenja ne govore o vremenu. Sva tri podatka prikupljena istim upitnikom u istom trenutku daju obrazac koji je saglasan sa posredovanjem — ne dokaz da se tako i dešava. Zašto veza i uzrok nisu isto, u tekstu korelacija i uzročnost.

Moderator: prekidač sa strane

Moderator ne stoji u lancu. On stoji sa strane i menja koliko jaka je veza između druge dve varijable.

Najlakše se prepoznaje po tome što se hipoteza može napisati rečenicom „veza je jača kod onih koji…”. Podrška kolega, godine radnog staža, tip ustanove, pol — sve to može biti moderator, uključujući i varijable koje nikad ne bi mogle biti medijator.

Kako se proverava, u osnovi: u model se uz obe varijable uvodi i njihovo zajedničko dejstvo, pa se gleda da li ono nosi nešto preko onoga što svaka od njih nosi sama. Kod moderatora koji je kategorija postoji i jednostavniji put koji se u diplomskim radovima često koristi — veza se izračuna posebno u svakoj kategoriji, pa se rezultati uporede. Taj put je razumljiv i lako se brani, ali se mora pisati oprezno: ako veza ispadne značajna u jednoj grupi a neznačajna u drugoj, to samo po sebi nije dokaz da se veze razlikuju. Grupe su možda različite veličine, pa se u manjoj ista veza teže prepoznaje.

Kako se razlikuju u hipotezi

Tabela se koristi unazad: prvo napišeš hipotezu običnim rečima, pa pogledaš u koji red pada. Ako rečenica glasi „opterećenje dovodi do iscrpljenosti, koja onda smanjuje zadovoljstvo”, ušao si u prvu kolonu. Ako glasi „kod zaposlenih bez podrške veza je izraženija”, u drugoj si.

Hipoteza se piše pre obrade, a ne posle nje — inače se treća varijabla traži po tabeli dok nešto ne ispadne. Kako se hipoteza formuliše da bude proverljiva, pokriva hipoteze u diplomskom radu.

Šta treba da bi se ovo uopšte radilo

Tri stvari, i sve tri se procenjuju pre prikupljanja podataka.

Dovoljno ispitanika. Oba postupka traže osetno veći uzorak nego obično poređenje dve grupe, jer se procenjuje nešto finije od glavne veze. Koliko tačno zavisi od oblasti i od očekivane jačine, i tu nema jednog broja koji važi svuda — ali ako ti je uzorak jedva dovoljan za osnovnu hipotezu, treća varijabla ga neće preživeti.

Merenje sve tri varijable. Medijator mora biti izmeren, ne pretpostavljen. Rečenica „verovatno je posredovano motivacijom” bez podatka o motivaciji nije nalaz nego nagađanje, i u radu stoji samo kao predlog za buduća istraživanja.

Teorijski razlog. Zašto bi baš ta varijabla bila karika ili prekidač mora stajati u teorijskom delu, sa izvorom. Bez toga se ceo postupak čita kao pretraživanje podataka.

Ako neka od tri stvari ne stoji, nije sramota odustati. Rad koji čisto proverava osnovnu vezu je bolji od rada koji na premalom uzorku pravi model sa tri varijable i onda ga ne ume odbraniti.

Šta se sme tvrditi, a šta ne

Granice su uže nego što se obično piše.

Sme se: da je nađen obrazac saglasan sa posredovanjem; da je veza izraženija u jednoj grupi nego u drugoj; da nalaz upućuje na moguć mehanizam koji vredi proveriti drugačijim nacrtom.

Ne sme se: da je mehanizam utvrđen; da je „dokazano da opterećenje deluje preko iscrpljenosti”; da je razlika među grupama potvrđena samo zato što je u jednoj grupi rezultat prešao prag a u drugoj nije.

Ista uzdržanost važi i za prikaz. Grafikon sa strelicama koje idu od kutije do kutije izgleda kao shema uzroka, i čitalac ga tako i čita. Ako ga stavljaš, ispod njega ide rečenica koja kaže da su svi podaci prikupljeni u istom trenutku i da smer strelica dolazi iz teorije, a ne iz merenja.

U zaključku se zato piše glagolom koji ne obećava više nego što nacrt nosi: „nalazi upućuju”, „obrazac je saglasan sa”, „razlika među grupama postoji u ovom uzorku”. Jedna reč razlike između toga i „dokazano je” je cela razlika u tome kako se rad brani.

Najčešće greške

• Zamenjena imena — moderator nazvan medijatorom i obrnuto
• Medijator koji vremenski ne može stajati između dve varijable
• Posredovanje tvrđeno iz jednog merenja kao da je utvrđen redosled
• Razlika među grupama izvedena iz toga što je u jednoj značajno, a u drugoj nije
• Treća varijabla nađena pretraživanjem podataka, pa naknadno obrazložena
• Medijator pretpostavljen, a nigde izmeren
• Model sa tri varijable na uzorku koji je jedva dovoljan za osnovnu hipotezu
• Zaključak napisan jezikom uzroka iz nacrta koji uzrok ne nosi