Longitudinalno i transverzalno istraživanje
Razlika između longitudinalnog i transverzalnog istraživanja, zašto se u diplomskom radu skoro uvek bira presek u vremenu i šta takav nacrt sme da tvrdi.
Kratak odgovor
Transverzalno istraživanje meri sve ispitanike u jednom trenutku, longitudinalno prati iste ispitanike kroz duži period. U diplomskom radu se skoro uvek bira transverzalni nacrt, jer praćenje istih ljudi traži više merenja i mesece koje rok ne dozvoljava. Takav nacrt daje sliku stanja i veze među pojavama, ali ne i promenu kroz vreme ni uzrok — pa zaključak mora da stane u te granice.
Razlika je u vremenu, i staje u jednu rečenicu. Transverzalno istraživanje meri sve ispitanike jednom, u jednom trenutku — presek. Longitudinalno prati iste ljude kroz vreme i meri ih više puta.
Iz te razlike sledi sve ostalo: koliko traje prikupljanje, koliko košta, šta se sme tvrditi i koje pitanje na odbrani sigurno dolazi.
Zašto se u diplomskom radu skoro uvek bira presek
Ne zato što je slabiji izbor, nego zato što drugi nacrt ne staje u okvire studentskog rada.
Vreme. Praćenje traži bar dva merenja razmaknuta dovoljno da se nešto promeni. Kod većine tema to je nekoliko meseci — više nego što u tvom rasporedu ostaje između odobrenja teme i roka za predaju, pogotovo zato što se prikupljanje podataka ionako uvek odužuje.
Isti ljudi, dva puta. Ovo je teže nego što zvuči. Ispitanik koji je popunio anketu u oktobru mora biti pronađen i u martu, i mora pristati ponovo. Deo njih se neće javiti, i to otpadanje nije slučajno — po pravilu prvi odustaju oni koji su i prvi put bili najmanje zainteresovani.
Povezivanje odgovora. Da bi dva merenja bila merenja istog čoveka, mora postojati šifra koja ih spaja. Anonimna anketa bez te šifre ne daje longitudinalne podatke, ma koliko puta je poslao.
Rizik. Ako drugo merenje propadne, propao je ceo nacrt, a ne jedno poglavlje. Presek taj rizik nema.
Zbog svega toga presek nije kompromis nego uobičajen izbor za studentski rad. Komisija ga ne doživljava kao manjak ambicije — doživljava kao problem jedino kad se u zaključku pojave tvrdnje koje takav nacrt ne nosi. Drugim rečima, ne gubi se na izboru nacrta nego na formulaciji.
Šta presek pokazuje, a šta ne
Transverzalni nacrt daje stanje i veze među pojavama u tom stanju. Koliko ih koristi neku uslugu, koliko su zadovoljni, da li zadovoljstvo ide zajedno sa stažom, kako se grupe razlikuju.
Ono što ne daje:
- Promenu. Iz jednog merenja se ne vidi da li se nešto povećalo ili smanjilo.
- Redosled u vremenu. Ako su dve pojave povezane, presek ne kaže koja je bila prva.
- Uzrok. Bez redosleda u vremenu nema tvrdnje o uzroku, i to je granica koju rad ne sme da pređe: korelacija i uzročnost.
Ima i jedna zamka koja se retko pominje. Ako u jednom trenutku izmeriš ljude različitog uzrasta i nađeš razliku, ta razlika može doći od uzrasta, ali i od toga što su ljudi različitih godišta odrasli u različitim okolnostima. Presek te dve stvari ne razdvaja, i rečenica u zaključku ne sme da se ponaša kao da ih razdvaja.
Kako se iz preseka ipak kaže nešto o vremenu
Tri postupka su legitimna, svaki uz svoju ogradu.
Retrospektivna pitanja. Pitaš ispitanika kako je bilo ranije. Brzo i jeftino, ali podatak je sećanje, a ne merenje — i tako se i piše.
Poređenje grupa koje su u različitim fazama. Studenti prve i četvrte godine u istom trenutku daju sliku koja liči na promenu kroz studije. Nije isto: to nisu isti ljudi, i razlika može biti razlika među generacijama.
Postojeći podaci iz više godina. Ako te zanima kretanje kroz vreme, ono se najčešće ne prikuplja nego preuzima iz već objavljenih serija. Tu je glavni posao provera uporedivosti podataka po godinama: kako se prikupljaju sekundarni podaci.
U sva tri slučaja nacrt ostaje transverzalan. Ono što se menja je izvor podatka, ne to koliko puta si ti merio iste ljude.
Kada longitudinalno ipak stane u diplomski
Postoje tri situacije u kojima praćenje realno prolazi.
| Situacija | Zašto radi | Na šta pazi |
|---|---|---|
| Dva merenja u kratkom razmaku, u okviru nacrta sa intervencijom | ljudi su ti dostupni u oba termina | razmak mora biti obrazložen |
| Zatvorena grupa kojoj imaš pristup — jedno odeljenje, jedan tim | isti ljudi se nalaze bez traženja | odustajanje se mora prebrojati |
| Podaci iz evidencije ustanove za više perioda | merenje je već obavljeno | potrebna je saglasnost i provera uporedivosti |
Zajedničko im je da se ne oslanjaju na to da ti se ispitanik javi drugi put sam od sebe. Ako tvoj plan počiva na tome da će se devedeset ljudi sa interneta odazvati i u martu, plan nije nacrt nego nada.
Kod evidencije ustanove postoji i dodatna prednost: podaci već postoje, pa se vreme ne troši na čekanje. Cena je što ne biraš šta je mereno — radiš sa onim što je neko drugi upisao, i to postavlja granice hipotezama.
Ako se odlučiš za praćenje, u metodologiji se pored svega ostalog piše i koliko je ljudi bilo u prvom, a koliko u drugom merenju i koliko ih je između otpalo. Taj broj se ne krije: on je podatak o kvalitetu nacrta.
Kako se nacrt imenuje u radu
Nacrt se imenuje jednom, u metodologiji, i to tako da se iz same rečenice vidi koliko je merenja bilo.
Slabo: Sprovedeno je empirijsko istraživanje među zaposlenima.
Jako: Istraživanje je transverzalno: podaci su prikupljeni jednokratno, u periodu od dve nedelje, upitnikom koji su ispitanici popunjavali elektronski. Nacrt daje sliku stanja u tom periodu i ne omogućava praćenje promena kod istih ispitanika kroz vreme.
Druga rečenica radi dve stvari odjednom — imenuje nacrt i unapred postavlja granicu tvrdnje. Kako se ceo opis postupka uklapa u poglavlje: metodologija diplomskog rada.
Zaključak koji ne prelazi nacrt
Najčešći način na koji se transverzalni rad sam sruši je glagol u zaključku. Reči poput „doveo je do”, „uticalo je”, „smanjilo se” tvrde promenu i uzrok — a presek nema ni jedno ni drugo.
Slabo: Uvođenje elektronske prijave dovelo je do većeg zadovoljstva korisnika.
Jako: Korisnici koji koriste elektronsku prijavu u ovom uzorku iskazuju veće zadovoljstvo od onih koji je ne koriste. Pošto su podaci prikupljeni u jednom trenutku, iz njih se ne vidi da li je zadovoljstvo posledica načina prijave ili su elektronsku prijavu ranije prihvatili korisnici koji su ionako bili zadovoljniji.
Druga verzija ne odustaje od nalaza. Ona samo kaže šta nalaz jeste, a šta nije — i to je rečenica koju komisija traži: ograničenja istraživanja.
Najčešće greške
- Nacrt koji nije imenovan u metodologiji, pa se broj merenja mora pogađati
- Zaključak o promeni iz podataka prikupljenih jednom
- Zaključak o uzroku iz veze utvrđene u preseku
- Razlika među uzrastima protumačena kao promena kroz život
- Sećanje ispitanika predstavljeno kao merenje ranijeg stanja
- Longitudinalni nacrt najavljen, a sprovedena jednokratna anketa
- Otpadanje između dva merenja koje se ne pominje
- Serije podataka iz različitih godina spojene bez provere uporedivosti
Provera pre nego što izabereš nacrt
- Da li moje istraživačko pitanje traži stanje ili promenu?
- Ako traži promenu — imam li pristup istim ljudima dva puta?
- Kako bih povezao prvo i drugo merenje istog ispitanika?
- Koliko nedelja mi realno ostaje za prikupljanje?
- Postoje li već objavljeni podaci koji pokrivaju vreme koje me zanima?
- Koje glagole moram da izbegnem u zaključku zbog nacrta koji imam?
- Gde ću u radu napisati ogradu o tome šta presek ne pokazuje?